Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
5.3 Ревалоризација вредности и значаја простора Виминацијума као<br />
јединственог културног предела<br />
5.3.1 Проблем одређивања карактера / категорије културног предела<br />
Виминацијума<br />
Иако вредност културног наслеђа можемо разумети као последицу приписивања<br />
одређених квалитета наслеђу од стране друштва, а која настаје „кроз културнодруштвене<br />
процесе, учење и сазревање свести“, 510 избор и успостављање<br />
међусобних веза елемената простора који улазе у процес ревалоризације једног<br />
културног предела неопходно је субјективан, јер га одређује онај ко је врши. Ово<br />
је посебно изражено одабиром и обухватом нематеријалног наслеђа простора које<br />
је неопипљиво, па постојање неких од његових елемената, односно њихову везу<br />
са одређеним елементима материјалног наслеђа, неко може препознати, а неко не.<br />
Као што стваралац једног филма о традицији неког народа њиме открива једнако<br />
о ономе што је снимио као и о себи, тако су и листе наслеђа зависне од оних који<br />
их предлажу и оних који о њима одлучују, много више од самог културног<br />
добра. 511 O јединствености сваког појединачног предела и улози посматрача на<br />
валоризацију, писали су аутори Ана Сопина, Бојана Бојанић и Обад Шћитароци са<br />
Архитектонског факултета Свеучилишта у Загребу, према којима је за разумевање<br />
предела, потребно да их доживимо, односно „перципирати и интерпетирати<br />
њихово значење“. 512 Предели не обухватају само оно што видимо, већ и начин на<br />
који нешто видимо. Значење им дајемо из неких нематеријалних разлога и<br />
асоцијација коју човек има у вези са једним пределом зависи од њега самог<br />
колико и од самог предела. Нематеријалне одлике предела су део „многоструког<br />
читања“, која „чврсто повезују крајолик и идентитет, осјећај простора – genius<br />
loci, сјећања, вјеровања, идеологије, симболе, приче, митове.“ 513<br />
510 Jukka Jokilehto, „Considerations on authenticity and integrity in World Heritage context“, City &<br />
Time 2 (1)2006:1-16, http://www.ceci-br.org/novo/revista/docs2006/CT-2006-44.pdf<br />
511 S. R. Sherman. „Who Owns Culture and Who Decides?: Ethics, Film Methodology, and Intangible<br />
Cultural Heritage Protection“,Western Folklore, 67(2/3)(2008):234.<br />
512 Ana Sopina, Bojana Bojanić, Mladen Obad Šćitaroci, „Asocijativna obilježja krajolika“. Prostor<br />
23/2015(2015):, 310.<br />
513 isto, 310-311.<br />
407
Change language