Viminacium

Из Стојковићевог списа се чини да је ово насеље било идилично и
основано по угледу на Роберта Овена и његов Њу Ланарк, са Вајфертом као
оснивачем просветних установа и поборником здравог живота радника. 494
Међутим, иако је слика рудника деловала идилично код свих оних који су
посећивали рудник крајем XIX века и остављали записе, неки други аутори су,
додуше много касније, 1971. године, записали сећања рудара који сведоче да су
услови рада и живота рудара овде били тешки. Сачувано је у архиви да су у
почетку радници били добро плаћени, а да је сваки ожењен стални радник имао
стан, бесплатан огрев и део земље од тринаест ари. Међутим, имали су и сталне
издатке у виду прихода за тзв. заједничку „братинску касу“, у коју су се сливале и
казне које су добијали када нису радили у складу са очекивањима. Такође, морали
су сами да купују много тога, па и динамит за рад. 495 До 1903. године радни дан је
трајао дванаест часова, механизације у руднику није било, плате су све време
падале, а цене животних производа расле. Рудари су своје зараде трошили и на
рудник и на стан, куповали су у рудничкој продавници у којој је роба била много
скупља него иначе, а самци су се хранили у кантини, где је била скупа, а лоша и
нехигијенски припремљена храна. Плате су добијали у боновима које су могли да
троше само у руднику, па су препродавали и мењали купљену робу за готов новац
у продавници по много нижој цени. У колонији су могли становати само док су
испуњавали одређене услове, а кад би ови услови престали, избацивани су на
улицу. Они који нису становали у колонији, становали су у уџерицама, шупама
за добре сеоске школе и разумне сељане, (прев.) Д. Поповић, Сегедин: Трошком и Словима Јована
Грина, Ц. К. Књигопечататеља и Књигопродавца, 1843.
494 Са почецима индустријске револуције у XVIII веку, усавршавањем машина и увођењем нових
технологија и материјала, развиле су се и нове грађевине, складишта и фабрике, али су у исто
време радници живели углавном у пренатрпаним четвртима индустријализованих градова,
угрожени услед лоше исхране и разних болести. Власт и власници фабрика су били забринути за
овакву ситуацију, али нису много мислили о пројектовању радничких станова или урбанистичком
планирању, па су се јавили појединци који су пружили одговоре на ове проблеме. Једна од
значајних иницијатива је било стварање Њу Ланарка (NewLanark) у Шкотској, села индустрије
памука са око 2.500 становника, 1786. године од стране партнерства у коме је био и Роберт Овен
(Robert Owen, 1771-1858), а који се ускоро осамосталио и почео реформе. Саградио је радничке
станове и јавне грађевине за друштвени живот радника, а отворио је и прво обданиште у Великој
Британији 1816. године. Данас је Њу Ланарк на Унесковој листи светског наслеђа и почетно место
на Европској рути индустријског наслеђа. Овенове идеје о моделу индустријских заједница су се
шириле даље по Британији и САД-у, али ретко су биле успешне (Paul Knox, Cities and Design,
London and New York: Routledge, 2011, 74-78).
495 Василије Симић, „Две трећине века“. У Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 84.
163