Viminacium

Секундарна употреба архитектонских елемената Виминацијума у
Смедеревској тврђави. Велики број истраживача је забележио уграђене римске
скулптуре, надгробне споменике, делове саркофага, стеле, аре, рељефе или
капителе у Смедеревску тврђаву. (сл. 72)
Две куле деспотовог двора носе имена по римским скулптурама узиданим
у њих: „Јеринина кула“, по скулптури римске богиње која се налазила у ниши у
првој кули на улазу у двор, а у којој је „средњовековни човек препознао српску
деспотицу Јерину“, и „Језавска кула“, тј. кула „Девет брата главе“ и „Седам брата
главе“, а по узиданим скулптурама са римских надгробних споменика. 161 Петар
Поповић наводи римске саркофаге, скулптуре, плоче са натписима и
архитектонске фрагменте, истиче поменуту скулптуру римске богиње, и каже да
„сваки добар Србин имао је дужност да се каменом баци на њу, јер се веровало, да
та фигура представља Проклету Јерину, те би тиме учинио одмазду за кулучење
својих предака при грађењу ове тврђаве а све уз своја кола и волове и толико дуго,
да се морао Старина Новак одметнути у хајдуке“. 162 „Сирота деспотица Јерина -
Ирена – све су њој товарили, као Гркињи, верујући да мудри и добри Ђурђе не би
толико био без срца“. 163 Скулптура богиње је приликом бомбардовања у Првом
светском рату пала и разбила се, па се видео натпис на задњој страни постамента,
који је извесни г. Милијевић преписао, али је препис пропао у рату. Палу
скулптуру, као и друге, које су биле сакупљене на једном месту у Великом Граду,
окупатори су су однели. 164
Петар Поповић даље пише да је много материјала за зидање Смедерева
узето из оближњег Ауреус Монса, али да је оно одмах употребљивано и
уграђивано у темеље, а тек онда се ишло по камен са удаљених налазишта као
што су Виминацијум или Маргум, што је разлог зашто на уграђеним споменицима
161
Снежана Цветковић. „Античка пластика Смедревске тврђаве – преглед досадашњих
истраживања“, Смедеревски зборник 2/2009(2009):29-31.
162 Пeтар Поповић,„Архитектура“. У Споменица петстогодишњице Смедеревскога града Деспота
Ђурђа Бранковића, уредник П. Поповић, 31-134 (Београд: Државна штампарија у Београду, 1931),
52. Из овога се види колико је народна легенда често збир помешаних догађаја и ликова. Наиме,
Старина Новак је рођен у XVI веку, дакле није био савременик зидања Смедеревске тврђаве.
163 исто, 52-53.
164 исто, 53.
250