Viminacium

употребљеног материјала регистровани једни поред других, у непосредној
близини, а нису постојале ни одвојене парцеле за богате и сиромашне. 675
Браничево је као регион било густо насељено Србима у време
средњовековне Србије. 676 Иако је простор између Браничева и Равног у XI и XII
веку описиван као пустош и непрегледна шума, из времена кнеза Лазара овде је
познато преко 160 насеља, а сигурно је да их је било много више. Северна Србија
је била од времена краља Драгутина простор спонтано колонизован српским
становништвом из централних и јужних делова српске државе. Од последњих
деценија XIV века миграције постају условљене и турским продорима у јужне
делове државе, али и премештањем престонице у Београд, а затим и у Смедерево.
Након османских и угарских освајања, разарања, убијања, глади, болести,
настајале су нове миграције са територије бивше српске државе. 677
Изучавање етничких и демографских кретања у области Браничева под
турском управом, па и на целини српског етничког простора, отежано је и услед
немогућности да се тачно процени број муслиманског становништва, које није
пописано у целости, јер је било ослобођено пореских дажбина. Што се тиче
пописа - Браничевског тефтера из 1467. године, исламске вероисповести су били
само дошљаци из других делова Османског царства, док се у попису 1476. године
налазе и преверници два џемата муслимана у пазарним местима. 678 Ако из пописа
1467. године изузмемо муслимане, који су били настањени у утврђењима Голубац
и Ресава, у Браничеву су били настањени искључиво Срби и власи, или тачније
речено, српско и српско-влашко становништво. 679 Српско становништво је
највећим делом припадало раји, „поданицима“, који су се плаћањем харача
„искупљивали“ за своју пасивну улогу у доминатно муслиманском друштву. 680
675 Љубица Зотовић. „Јужне некрополе Виминација и погребни обреди“. Viminacium 1(1986):41.
676 Петар Влаховић, „Етнички процеси и етничка симбиоза становништва североисточне Србије“,
у Етнички односи Срба са другим народима и етничким заједницама, ур.Н. Пантелић (Београд:
Етнографски институт САНУ, 1998), 97.
677 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 43-44.
678 исто, 53-54.
679 Momčilo Stojaković, Braničevski tefter: Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine
(Beograd: Istorijski institut, 1987), 13.
680 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 59. Харач је плаћао сваки пунолетан, за рад
способан хришћанин, који није обављао војну или полувојну службу. Поред ове основне обавезе,
српска раја је плаћала и испенџу спахији, земљорадничке дажбине на пољопривредне прозводе и
бадухаву (више новчаних дажбина, казни, глоба и такси). У ратним временима је плаћала и
198