Viminacium

њихова улога споменика прошлости најбоље надокнађује било коју сувремену
намјену.“ 422
Римски амфитеатри су античке грађевине које најчешће пролазе кроз
процес ревитализације у свету, па се велики број њих данас користи за масовна
окупљања посетилаца током различитих догађаја. Презентације римских
амфитеатара су изведене на различите начине, од употребе рестаурације у
оригиналним материјалима - што је случај са очуваним монументалним
грађевинама, 423 преко делимичних реконструкција које доносе асоцијацију на
некадашњу грађевину - уз употребу различитог материјала или потпуно другачије
конструкције, 424 до презентације само једног дела грађевине као музејског
предмета, а услед физичке недоступности целе грађевине. 425 Локалитети
422 isto, 130.
423
Кроз најуспешнију ревитализацију су углавном прошли монументални очувани камени
амфитеатри, што видимо на примерима амфитеатара у Верони (Colonia Verona Augusta) (видети у:
Bomgardner 2000, 66,69), Пули (Colonia Pietas Iulia Pola Pollentia Herculanea), Арлу(Arelate) и
Ниму (Colonia Nemausus). У савремене сврхе се користе и мањи амфитеатри у Тарагони (Tarraco)
и Помпеји (Pompeii). Грађевина у Авенсу, Швајцарска (Aventicum) успешно негује традицију
одржавања различитих свечаности. Међутим, најмонументалнији од свих, Колосеум
(Аmphitheatrum Flavium) у Риму (Romа) представља ипак само споменик.
424 Амфитеатар у данашњем Ксантену (Colonia Ulpia Traiana) је још осамдесетих година прошлог
века на један, може се рећи, скулпторалан начин, делимично реконструисан у камену и бетону.
Ова интервенција је обухватила арену и једну четвртину гледалишта амфитеатра баш као што је то
изведено код виминацијумског амфитеатра током 2013. године). Амфитеатар у Бурнуму (Burnum),
Хрватска, је делимично рестауриран употребом каменог материјала (Miroslav Glavičić,“Arheološka
istraživanja amfiteatra u Burnumu”, Izdanja HAD-a 27/2011(2011): 295), али друге врсте, након
закључка да је оригинални камен неадекватно изабран још у античко доба (Nenad Cambi i dr.
Amfiteatar u Burnumu: Stanje istraživanja 2003-2005 (Drniš, Šibenik, Zadar: Gradski muzej Drniš, Javna
ustanova “Nacionalni park Krka”, Sveučilište u zadru - Odjel za arheologiju, 2006), 10,20,23,30). Нешто
другачији пример представља војни амфитеатар у Карнунтуму (Carnuntum) који је делимично
реконструисан употребом металних конструкција. Надземна структура амфитеатра у Триру
(Augusta Treverorum) није очувана, па је презентација грађевине изведена постављањем
монтажних дрвених трибина на земљу у простор некадашњег гледалишта. Војни амфитеатар у
Биртену (Castra Vetera), Немачка, смештен у парковски простор, обновљен је постављањем
једноставних клупа као гледалишта.У дрвету је реконструисан и део гледалишта у амфитеатру у
Пуцолију (Puteoli), Италија ,а то је случај и саграђевином у Мартињију (Octodorum), Швајцарска,
док је у Чиетију (Teate Marrucinorum), Италија, као и у Авенсу (Aventicum), Швајцарска део
гледалишта реконструисан употребом камена, дрвета и метала.
425 Један број римских амфитеатара у свету је данас у оквиру већ изграђених структура савремених
градова и није могуће њихово потпуно истраживање, па је њихова презентација ограничена на
заштиту и основну музеолошку презентацију као артефакта. Пример оваквих грађевина је
амфитеатар у Лондону (Londinium) који је откривен током изградње савремене уметничке галерије
и као такав постао део њене изложбене поставке и амбијента у коме се одржавају различите
активности. Амфитеатар у Софији (Serdica) је постао део хола хотела у центру града, док
амфитеатар у Катанији (Catana), Италија, представља јавни простор заробљен и презентован у
савременом градском ткиву и без могућности ближег приступа. Честерски амфитеатар је
делимично истражен, делимично се налази испод градског ткива, а користи се као место
одржавања различитих фестивала, Амфитеатар у Паризу (Lutetia) је такође приступачан део
урбане целине савременог града, а као простор за одмор и игру деце.
382