Viminacium

међутим, како је објављено у Годишњаку рударског одељења 1910. године, један
од разлога због којих рудник даље није могао да напредује су биле наведене
тешкоће превоза угља колима до Дубравице уместо Дунавцем, 199 а чије је корито
све више засипано муљем који је доносила Велика Морава на свом ушћу у
Дунав. 200 Ни дубравичка лука није била најподеснија за пристајање и утовар
шлепова, о чему је причао и Феликс Каниц. 201 Због свега овога био је угрожен
извоз угља у Аустроугарску и Београд, који се обављао речним путем. 202 Ипак,
почетком двадесетих година производња угља у Костолцу се повећава, све до
1926. године, од када је имала мањи, али скоро константан успех, а разлог за то
напредовање налазимо у запису из 1932. године који говори о изменама везаним
за поменуте проблеме са Дунавцем. 203 Наиме, тада је већ пристаниште са самим
Дунавом било спојено железничком пругом узаног колосека дужине 2,5 km која је
ишла преко Дунавца и Костолачког острва све до Дунава одакле се даљи
транспорт вршио сопственим бродовима. 204 Ову инвестицију је условила
изградња термоелектране „Снага и светлост“, управо у истом периоду. 205
Прво отворено окно Вајфертовог рудника, „Свети Ђорђе“ је радило од
1881. године до 1933. године, када је затворено због тешких услова рада, пожара и
великог притиска. 206 Између 1928. године и 1931. године отворено је и окно
„Нови откоп“. 207 Осим Вајфертовог рудника, у близини Костолца, постојала су
још два, која су имала много мањи обим производње. У подземном руднику
„Кленовник“ производња је започела нешто касније од оне у костолачком, а
повластицу за експлоатацију су добили 1885. године трговац Геша Црногорчевић
199 исто, 86-87.
200 Мајовски Вучетић, Из историје српских угљенокопа: Јаме костолачког мајдана (Београд: ЈП
Електропривреда Србије, 2010), 21.
201 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 165.
202 Василије Симић, „Две трећине века“. У Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 89.
203 исто.
204 исто.
205 Мајовски Вучетић, Из историје српских угљенокопа: Јаме костолачког мајдана (Београд: ЈП
Електропривреда Србије, 2010), 21.
206 Владимир Анђелковић, 140 година рудника Костолац 1870-2010 (Костолац: ПД ТЕ-КО
Костолац, 2010), 79.
207 исто.
47