Viminacium

Међутим, неки истраживачи ипак мисле да је начин формирања градова
инспирисао формирање логора, а не обрнуто. 10 Две главне градске улице које су
се у римском граду секле под правим углом су се звале кардо максимус (cardo
maximus) и декуманус максимус (decumanus maximus), док су се мање улице
одговарајућих оријентација звале једноставно кардо и декуманус. 11 У Скупима
(Scupi, Colonia Flavia Scupinorum) поред Скопља у Македонији, истражено је
више градских улица, а с обзиром на улогу и значај овог града, положај колоније
и његов настанак везан за насељаваље легијских ветерана, можемо га користити
као једну од аналогија за карактеристике још неистраженог уличног система
Виминацијума. 12 Улица коју је Милоје Васић истражио 1902. године у градском
насељу Виминацијума била је широка 5 m, а пружала се паралелно са дужом осом
војног логора, односно правцем север-југ, па је вероватно представљала кардо. 13
Током 2013. године на Виминацијуму је поред амфитеатра истражен и део градске
улице која се пружала у правцу исток-запад, односно декумануса.
Антички извори углавном казују да логор треба оријентисати тако да му је
северна капија, односно Porta Praetoria, увек окренута ка непријатељу, што је за
последицу морало донети велику разноликост у оријентацији логора. Међутим, и
поред тога, приметно је и да су се главне осе логора углавном пружале приближно
пратећи два поменута идеална правца, односно север-југ и исток-запад, а да су
девијације уследиле због практичних разлога везаних за рељеф, природну
одводњеност терена и др. 14 Распоред улица римских градова пратио је и једну
врсту „здравственог критеријума“, као што су правци дувања ветрова, па је
10 Giulio Magli, „On the Orientation of Roman Towns in Italy“, Oxford Journal of Archaeology
27/1(2008): 63.
11 Lenče Jovanova. SCUPI Colonia Flavia Scupinorum (Skopje: Cultural Heritage Protection Office –
Ministry of Culture of the Republic of Macedonia, 2015), 23.
12 Кардо је овде ширине коловоза од 8,3 m и тротоара од 2,6 m, односно 3 m, тј. укупне ширине од
скоро 14 m, и за њега се претпоставља да је био кардо максимус – главни кардо. Друга истражена
улица које је секла кардо је била укупне ширине 11,5 m и претпоставља се да је представљала
декуманус максимус – главни декуманус. Декуманус који је такође секао кардо максимус је био 6
m ширине, док је следећи пронађен кардо био ширине 4 m (Lenče Jovanova. SCUPI Colonia Flavia
Scupinorum (Skopje: Cultural Heritage Protection Office – Ministry of Culture of the Republic of
Macedonia, 2015), 23-25)
13 Милоје Васић, „Извештај Српској Краљ. Академији Наука о ископавању у Костоцу у год. 1902,
Годишњак Српске Краљевске Академије XVI (1902)/1903 (1903): 209.
14 Alan Richardson, „The orientation of Roman camps and forts“, Оxford journal of archaeology
24/4(2005): 421-422.
217