Viminacium

који је почео да ради 1927. године и трајао до пред Други светски рат. Свирали су
за време празника и слава. 706 Истраживања рударске традиције у Србији XIX века
показују да су привремене или трајне миграције становништва из својих средина
у руднике и променa занимања током индустријализације довеле до нестанка
етничке и културно хомогене средине, док се традиционална култура усложњава
услед различитих културних утицаја, па се временом формира рударска култура,
која означава специфичан начин живота припадника ове професије. 707
Словенац Карел Драго Кобал (1911-1944) је 1937. године дошао у Београд,
а затим је као добровољац учествовао у шпанском грађанском рату 1936-1939,
након чега је заробљен и одведен у Француску. Затим је побегао у своје родно
место, а онда се поново вратио у Београд 1939. године, одакле је 1941. године
отишао у Костолац и запослио се у руднику. Убили су га Немци између Костолца
и Пожаревца 1944. године. 708 Данас се главни пут који пролази кроз село
Костолац у делу који пролази кроз стару рудничку колонију зове Кобалова улица.
Данашње градско насеље Костолац су након Другог светског рата
населили рудари из сеоског рудника и њихови потомци, 709 али и рудари из свих
предела бивше Краљевине Југославије, па и из Словеније. У Пожаревцу такође
живе Словенци, од којих су већина дошли седамдесетих и осамдесетих година
двадесетог века као медицински или просветни радници. Такође, српски радници
различитих струка су из Пожаревца ишли у Словенију на усавршавање, тамо
оснивали породице, а онда се са њима враћали у Пожаревац и Костолац. Данас у
Костолцу живи 250, а у Пожаревцу 150 Словенаца. У Костолцу не постоји чиста
словеначка породица, јер су све настале из мешаних бракова нација које су овде
живеле. Највећи број мешаних бракова на целом овом подручју је управо српскословеначких.
710
706 Милан Шегрт, „Игре, песме књиге“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 231.
707
Живка Ромелић, „Рударски станови у севеероисточној Србији“, Гласник Етнографског
института 49 (2000): 226.
708 Barbara Јеrman, Eva Leskovar, Drago Kobal – izgubljen v zgodovini?, zgodovina raziskovalna naloga
( Maribor: Osnovna šola Draga Kobala Maribor, 2009).
709 Мајовски Вучетић, Из историје српских угљенокопа: Јаме костолачког мајдана (Београд: ЈП
Електропривреда Србије, 2010), 29.
710 Saša Radić, „Мојi spomini. Slovenci v Kostolcu”, Bilten – Društvo Slovencev v Beogradu – Društvo
Sava, X/20(2012): 21-22.
204