Viminacium

пописима указује да су у Србији морали живети и пре турског освајања. Пописани
су у Браничевском тефтеру као Цигани ковачи тврђаве Ресава, а са истим
занимањем се срећу и у нешто каснијим документима везаним за Ресаву и
Смедерево, као хришћани муселеми, цењене војне занатлије, који су радили
бесплатно, али са повлашћеним фискалним статусом. Када су прихватали ислам,
уживали су статус као и остали муслимани, мада нису могли да користе гробља и
богомоље као и они, и пописивани су посебно. Османска власт их је као лако
покретљиву етничку групу користила у остваривању различитих војних циљева,
уз помоћ колонизације. 697
Роми су у пожаревачком крају током XIX и у првој половини XX века
„развили домаћу индустрију у погледу израде од дрвета: корита ... тањире,
кашике, аван, преслице...“ мењајући их за храну и одело“. 698 „Не треба ништа да
вас изненади, ако у то време сретнете на путу караване цигана коритара са
породицама, који са пуним колима својих израђевина иду по селима, да у замену
за њих, добијају храну и одело за себе и своју породицу. Циганке се овом
приликом користе да гледају у карте, длан и угљевље и на тај начин од
лаковерних сељанки добијају: жито, кукуруз, пасуљ, брашно, кокош, јаја, итд. као
и старо одело.“ 699
Роми данас у општини Костолац чине чак 19,5% у односу на укупан број
становника, а Срби 72,2%. 700 Међутим, многа расељена лица са Косова и избегла
лица из суседних република, нису евидентирана путем пописа, као ни они
најсиромашнији из различитих разлога, а на попису се многи Роми изјашњавају
као припадници неког другог народа. 701 Према подацима Повереништва
Комесаријата за избегла и расељена лица РС, на територији Града Пожаревца
упериоду од 1992. до 2007. године евидентирано је 5.600 избеглих и прогнаних
лица из Босне и Херцеговине и Хрватске, од којих две трећине чине Роми. На
697 Светлана Радовановић, Александар Кнежевић. Попис становништва, домаћинстава и станова
у 2011. години - Роми у Србији (Београд: Републички завод за статистику, 2014), 18-24.
698 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 81.
699 исто.
700 РЗЗС, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011: Књига 4, Вероисповест,
матерњи језик и национална припадност ( Београд: РЗЗС, 2013), 224-226.
701
Стратегија одрживог развоја Града Пожаревца 2009-2013 године (Пожаревац: Град
Пожаревац, 2009), 27.
202