Viminacium

поред тога, супротстављени погледи на вредност индустрије као прогреса и
индустрије као уништења постоје још од првих дана индустријске револуције. 492
Развој индустријске археологије је довео и до све више примера грађевина
и места који пролазе кроз валоризацију, а затим се и законски штите као вредно
културно наслеђе. У Србији је практична заштита индустријског наслеђа
недовољно неразвијена, иако је потреба за њом одавно препозната и
прихваћена. 493 Одбор за археологију САНУ је 1996. године озваничио код нас
индустријску археологију као поддисциплину савремене археологије. 494 Неке
грађевине у Србији, препознате као вредно индустријско наслеђе, налазе се и у
европској мрежи индустријског наслеђа (European Route of Industrial Heritage
network - ERIH), која обухвата различите елементе, од данас затворених фабрика
до индустријских предела и интерактивних музеја. 495
Иако се рударска историја Костолца обележава на Дан рудара 6. августа,
када се код улаза у стари рудник у селу Костолац полаже цвеће, само два објекта
која је симболишу су на неки начин заштићена и презентована - локомотива која
је изложена у центру градског насеља Костолац, произведена 1945. године у
492 Stephanie Laura Cimino,. „Managing Change: Integrating Cultural Landscape Values and Industrial
Heritage Preservation“ (A thesis Presented to the Interdisciplinary Studies Program: Historic Preservation
and the Graduate School of the University of Oregon in partial fulfillment ofthe requirements for the
degree of Master of Science, 2009), 3, 14
493
Законом заштићено културно добро које припада рударском наслеђу из времена
индустријализације Србије је Александров поткоп, односно улаз у окно Сењског рудника са
управном зградом изнад њега. Наслеђе, Сењског рудника има и карактеристику која превазилази
националне границе. Парна машина непрекидно од 1871. године покреће лифт до јаме у овом
руднику, који је један од само три парна лифта у свету који и данас раде (MNT, „Kulturna dobra van
muzejskog fonda”. http://www.muzejnt.rs/sr/84).
494 Рифат Куленовић, Индустријско наслеђе Београда (Београд: Музеј науке и технике, 2010), 16.
Истраживањем историје науке, технологије и индустрије се у Србији води Музеј науке и технике у
Београду у коме од 2001. године постоји Служба за истраживање индутријског наслеђа, а на
иницијативу Рифата Куленовића, чији је један од задатака „интердисциплинарно истраживање
материјалних остатака старих индустрија и технолошких процеса на територији Републике Србије
и њиховог ширег културног контекста“, а у оквиру периода од почетака XVIII века до краја прве
половине XX века, са крајњим циљем рекоснтрукције културе, схваћене као укупне друштвене
праксе (исто, 17-19).
495 Сваки локалитет је повезан за једну од тринаест тематских рута, које имају укупно тридесет
шест подкатегорија, фокусираних на специфична питања везана за историју европске индустрије и
октривају (често у вези са одређеним појединцима) потенцијалне везе између потпуно различитих
индустријских споменика у Европи. Резултат је „кружни дијаграм“ који повезује везе између
главних тема овог наслеђа. У овој мрежи се налазе и Сењски рудник, Шарганска осмица и Музеј
науке и технике (ERIH. „Erih's route system: Your signpost to Europe's industrial heritage“,
https://www.erih.net/about-erih/route-system/; ERIH. European theme routes illustrate the connections“,
https://www.erih.net/about-erih/route-system/european-theme-routes/; ERIH. „Serbia“,
https://www.erih.net/i-want-to-go-there/list/Sites//serbia/).
402