Viminacium

датумима карата, може се претпоставити да је село Костолац премештено са десне
на леву страну реке Млаве у периоду од 1788. до 1794. године. У прилог овоме
иду и напред наведено предање о само осам кућа у селу за време Кочине крајине,
1788. године, мада овај мали број кућа може значити и крај постојања села на
једном месту и почетак живота на другом. Међутим, с обзиром да су последњи
аустријско-турски ратови трајали до 1791. године, и да је након њих почело
интензивно досељавање народа, можда би најближе одређење времена пресељења
села могао бити период, након ратова, односно од 1791. године, па до 1794.
године и настанка карте. Ипак, овде треба бити опрезан, пошто карте нису увек
биле прецизне, а подаци су на њих често уписивани механички, односно
преношени са већ постојећих старијих карата. Овоме у прилог иде и податак да је
на Понхајмеровој карти обележено село Клепечка (Kleptza), иако је на много
ранијој Епшелвицовој карти означено као пусто.
Драган Фелдић за разлог премештања села Костолац на леву страну реке
претпоставља непредвидиву природу реке Млаве. Он пише да се ново насеље сада
налази на већој надморској висини за преко 4 m, а да поред опште познате
хипотезе да се насеља напуштају због болести и епидемија, могући разлог
премештања овог села представља Млава, чије високе воде плаве на пролеће, која
често мења ток, вијуга, напушта старо корито, прокопава ново и ствара мртваје. 96
У прилог постојању старог села Костолац баш у кључу Млаве на локалитету
„Селиште“ иде и постојање култног сеоског дрвета – „Записа“ на локалитету
„Светиња“ који је у његовој непосредној близини, као и већ напред поменути
подаци да су овде истражени остаци римских грађевина фортификацијског
карактера, и претпоставка да је име села Костолац потекло од речи castellum која
значи утврђење.
Још једна непознаница је и место средњовековног села Браничево,
пописаног у Браничевском тефтеру из 1467. године у нахији Лучица. Село је
било једно од већих у нахији и имало је више кућа од села Костолац. Момчило
Стојаковић га је сместио на леву страну реке Млаве поред села Костолац,
96
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 211-212;
Михаило Миладиновић, Пожаревачка Морава (Београд: Српска краљевска академија, 1928), 211-
212.
234