Viminacium

она донела, а као збир војно-политичких, друштвено-економских и културних
утицаја, на територије са племенским друштвима. 171 Будућа истраживања
Виминацијума ће донети нове важне податке о животу у римским провинцијама,
дајући драгоцене одговоре на питања везана за организацију читавог Царства, 172
чија је судбина често зависила од територије данашње Србије и царева који су
рођени на њој. 173
Простор некадашњег римског града и војног логора Виминацијума, налази
се данас испод обрадивих површина (на више од 450 ha шире градске, односно
220 ha уже градске територије). 174 О значају Виминацијума сведоче многи извори
који бележе бројне царске посете граду и логору, након кога су сигурно настајале
велике инвестиције у градњи и обнови грађевина и инфраструктуре, а најчешће
пре и после војних дејстава у њему је боравило више императора, међу којима су
и Трајан, Хадријан, Марко Аурелије, Септимије Север, Каракала, Филип
Арабљанин, Диоклецијан и Константин I. 175 Император Трајан је у логору
Виминацијума консолидовао војску за напад на Дакију, а овде је имао и своју
главну команду. 176
Да је Виминацијум од I до IV века нове ере био велики војни логор и
градски центар, показале су и прве палеодемографске анализе скелетних сахрана
обављене почетком деведесетих година XX века. До 1988. године овде је
откривено је 7.648. скелетних гробова и по свом обиму ово је највећа скелетна
серија из римског доба уопште. 177 У доба римске доминације овим крајевима,
сахрањивање у јужним некрополама Виминацијума трајало је од двеста до двеста
педесет година, у том периоду је вероватно извршено преко 50.000 инхумација, а
некрополу су заједнички користили војска и цивилно становништво. 178 Први
171 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 9.
172 Miomir Korać, Snežana Golubović, Viminacium. Više grobalja, tom 2 (Belgrade: Archaeological
Institute Belgrade, 2009). 13.
173 Miomir, Korać, Snežana Golubović, Nemanja Mrđić, Itinerarium Romanum Serbiae (Belgrade: Centre
for New Technology, 2009), V-VI.
174 Marija Maksin i dr. Održivi razvoj turizma u Evropskoj uniji i Srbiji (Beograd: Institut za arhitekturu i
urbanizam Srbije, 2011), 328.
175 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 28.
176 Andreas Mócsy. Pannonia and Upper Moesia (Routledge Revivals): A History of the Middle Danube
Provinces of the Roman Empire (Abingdon, UK: Routledge, 2014), 91-92.
177
Евгеније Хошовски, „Први палеодемгорафски резултати о античком Виминацијуму,
Саопштења XXII-XXIII (1990-1991) (1991): 273.
178 исто.
99