Viminacium

само оне које је та земља ратификовала, али у професионалном раду се
подразумева да стручњаци који раде у области заштите наслеђа следе
међународну доктрину заштите као основ за своје деловање. 2
Након Првог међународног конгреса архитеката и техничара који се баве
историјским споменицима одржаног у Атини 1931. године, усвојена је Атинска
повеља о рестаурацији историјских споменика, у којој је акценат стављен на
проблем рестаурације споменика и важност његове околине, односно контекста.
Тако се према повељи допушта анастилоза, али и коришћење савремених
материјала. Међутим, за споменике на којима није могуће вршити интервенције,
прописује се поновно затрпавање након истраживања. Повељом се иницира и
тема јавног интереса, односно право власништва заједнице у односу на
појединца. 3
У Републици Србији се бележи заостатак у ратификацији конвенција из
области културног наслеђа у односу на развијеније европске државе, а од ратног
периода деведесетих година прошлог века. 4 Република Србија је потписница
кључних међународних конвенција из области заштите културног наслеђа, али је
само један број њих ратификован, што је услов за њихово ступање на снагу.
Ратификоване су Конвенција о заштити културних добара у случају оружаног
сукоба (Хашка конвенција са Правилником за извршење Конвенције и два
протокола из 1954. и 1999. године) (потписана у Хагу 1954. године, ратификована
2 Mаrko Rukavina, Mladen Obad Ščitaroci, Ksenija Petrić. „Prostorno-urbanistièki aspekti zaštite
nepokretnoga arheološkog naslijeđa. Međunarodni i nacionalni dokumenti o zaštiti”, Prostor 21(2013):
315. За све који се налазе пред задатком пројектовања на заштићеним археолошким локалитетима
веома је користан текст аутора са Архитектонског факултета Свеучилишта у Загребу, који се
састоји од Марка Рукавине, Младена Обада Шчитароци и Ксеније Петрић који је из скупа од
великог броја међународних повеља о заштити културног наслеђа, издвојио и исцрпно навео сва
документа која се тичу заштите археолошког наслеђа.
3 The Athens Charter for the Restoration of HistoricMonuments, https://www.icomos.org/en/charters-andtexts/179-articles-en-francais/ressources/charters-and-standards/167-the-athens-charter-for-therestoration-of-historic-monuments,
приступљено 01.12.2017;Tomislav Marasović, Zaštita graditeljskog
nasljeđa (Split: Sveučilište u Splitu - Filozofski fakultet u Zadru - OOUR Prirodno-matematičkih znanosti
i studija odgojnih područja u Splitu, Društvo konzervatora Hrvatske – Zagreb, Arhitektonski fakultet
Sveučilišta – Zagreb - Postdiplomski studij graditeljskog nasljeđa u Splitu, 1983).
4 Славица Вујовић, „Мултидисциплинарност – оквир за јачање свести о значају и вредности
културног наслеђа“, у Зборник Четврте конференције о интегративној заштити, ур. С.
Шиљеговић, (Бањалука: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа
Републике Српске, 2010), 16.
.
280