Viminacium

идеална оријентација улица према странама света, вероватно првобитно настала
из практичних разлога равномерне осунчаности, ретко могла бити изведена. 15
Драгомир М. Поповић је 1937. године пишући о условима за „леп развој
градова“ записао да се све области које се јављају код решавања „урбанистичких
питања“ могу свести под три подједнако важне: хигијену, саобраћај и естетику. 16
И у античкој Грчкој и Риму, идеја цивилизације је била повезана са уредним
пределом, градским насељима и фармама као супротности номадизму, сакупљању
и лову, а дивља природа је за њих била хаотична, ненасељива и ружна, па су
планине, шуме, пустиње и мочваре биле ван насељеног простора. 17 Многобројни
антички писци су писали да је приликом подизања грађевина или постављања
градова требало избегавати мочваре, које рађају опасне животиње и заразни смрад
који загађује атмосферу, доносећи обољења и влагу коју прати уништење, и да су
доступност здраве воде и чистих извора нужни, иако списи показују и да је
антички предео био преплављен управо мочварама и барама, и да су многи
градови основани управо на њима или близу њих. 18 Према Витрувију било је
потребно изабрати најздравије место које ће бити високо, које није изложено
магли ни мразу, а са умереном температуром, док би мочварна околина требало
да се избегава, јер јутарњи ветрови града помешани са испарењима из мочвара,
чине место нездравим. Ипак, наводи Равену као пример мочварног места које није
нездраво, с обзиром да овде морска плима чисти мочваре. 19 Страбон пише да је
место Равене постало толико здраво да је служило са тренирање гладијатора, баш
као што је Александрија поред Нила са изванредним каналским системом и јаким
летњим ветровима имала здраву климу, развијајући се у значајну луку. 20 Мочваре
и шуме су биле карактеристика природног окружења и самог Рима, као и обала
Кампање. 21
15 Giulio Magli, „Non-Orthogonal Features in the Planning of Four Ancient Towns of Central Italy“,
Nexus Network Journal 9(2007): 71, 73.
16 Драгомир. М. Поповић, „Услови за леп развој“, Уметнички преглед I/3 (1937):77. Драгомир М.
Поповић је био архитекта – урбаниста београдске општине у периоду између два рата.
17 Federico Borca, „Towns and Marshes in the Ancient World“, u Death and Disease in the Ancient City,
ur. V. M.Hope, E. Marshall (London and New York: Routledge, 2000), 74.
18 isto, 75-77.
19 Vitruvije, Vitruvijevih deset knjiga o arhitekturi, (prev.) Lopac, M. (Sarajevo: Svjetlost, 1951), 22-23.
20 Federico Borca, „Towns and Marshes in the Ancient World“, u Death and Disease in the Ancient City,
ur. V. M.Hope, E. Marshall (London and New York: Routledge, 2000), 77.
21 isto.
218