Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
недозвољених радњи, јер када неко иде да пронађе благо, у суштини, он иде да<br />
краде, a пошто благо не припада њему, преносе се приче, да би му се показало да<br />
је то што ради погрешно и да ће навући грех на своју душу. 536 На оне који верују<br />
у истинитост прича, оне имају застрашујући ефекат, и одвраћају их од честих<br />
посета несигурних простора у касним сатима. 537 Веровање у приче је начин на<br />
који се појединци носе са тешкоћама свакодневног живота, а у друштвеним<br />
окружењима као што је мало насељено место, појединац се осећа свемогућим<br />
унутар граница заједнице која подржава његове одлуке и умањује последице<br />
његових грешака - када се циљеви не достигну, или се десе патње или болести,<br />
несрећа се приписује деловању злих сила. 538<br />
У североисточној Србији се такође веровало да благо није увек и срећа, и<br />
да онај ко га нађе не може дуго да живи, јер ће га однети ђаво, па зато није<br />
требало узимати целокупно благо, већ оставити део поред кога ће ђаво и даље<br />
бити. 539 Ко би нашао изузетно велико благо, требало је да сазида црвку или да<br />
учини неко друго добро дело, да би могао трошити остатак без бојазни. 540 Управо<br />
са овим се може повезати предање о благу и кажњавању преступника, присутно у<br />
селу Костолац, а које носи поуке о томе шта је погрешно чинити. Наиме, иако су<br />
записи у литератури капетана Драгутина Тодића представили као великог<br />
добротвора и поштеног човека кога је народ изузетно волео, у овом селу је управо<br />
он носилац негативних поступака.<br />
Према књизи коју је у години Тодићеве смрти написао сеоски учитељ<br />
Константин Богдановић, капетан Драгутин Тодић је био храбар српски ратник<br />
који је 1915. године прешао са војском Албанију, прележао тифус и доспео до<br />
Француске, из које се вратио 1918. године у своју породицу која је остала без<br />
ичега. Бродови су му били уништени или заплењени. Брзо се опоравио вредним<br />
радом. „Он је село Костолац заволео као своје место. Сиротиња, нарочито деца,<br />
никада неће заборавити дарежљивост Драгутина Тодића. Приступачан и<br />
расположен према свакоме, он је постао омиљен и прави народски човек. Нема<br />
536 isto.<br />
537 isto, 182.<br />
538 isto, 190.<br />
539 Слободан Зечевић, „Нека веровања из традиције становништва приобалних насеља доњег<br />
Дунава“. Гласник Етнографског музеја у Београду 57(1993): 269.<br />
540 исто.<br />
172
Change language