Viminacium

одржава квалитет директно повезан са његовом изузетном универзалном
вредношћу, и овде би контрола развоја у припадајућим бафер зонама морала
штитити карактер окружења на начине који су компатибилни са изузетном
универзалном вредношћу културног предела). 342
Америчка организација „National Park Service“ је културне пределе
одредила као географске области које укључују културне и природне ресурсе, као
и дивље и домаће животиње, а које су везане за историјски догађај, активност,
особу или приказују неку другу културну или естетску вредност. Према њима
предео се дели у четири категорије, односно историјски створене пределе
(свесно сворени предели од стране стручњака према одређеним принципима или
аматера у преознатом стилу или традицији, чији су уобичајени елементи
асоцијације са одређеним људима, трендовима или развојем у пејзажној
архитектури, као и естетске вредности), историјске вернакулатне пределе
(предели који су еволуирали кроз људске активности који су их користили или
населили, а важни елементи су асоцијације са физичким, биолошким и културним
какрактерима свакодневног живота људи и њиховог деловања у пределу),
историјска места (предели важно због своје асоцијације са историјским
догађајима, активностима или људима и народима) и етнографске пределе
(предели који обухватају разнолике природне и културне ресурсе које одређене
групе људи везане за њих дефинишу као наслеђе, и овде спадају света места,
геолошке одлике и терени који трају). 343
Код до сада укупно 102 препозната културна предела од стране Унеска, 94
припадају културном, нема природних, а осам припада мешаним добрима. Међу
њима је више оних чији су носиоци у пределу управо археолошка налазишта. 344
342 isto.
343 Stephanie Laura Cimino,. „Managing Change: Integrating Cultural Landscape Values and Industrial
Heritage Preservation“ (A thesis Presented to the Interdisciplinary Studies Program: Historic Preservation
and the Graduate School of the University of Oregon in partial fulfillment ofthe requirements for the
degree of Master of Science, 2009), 26-27
344 Овде ћемо навести само неке од њих:
Културни предео Ћилента са националним парком Вало ди Дијано и археолошким налазиштима
Пестум и Велија и Ћертоса ди Падула у Италији представља више некропола и насеља уз
планинске гребене. Регион је био граница између грчке колоније Магна Греције и Етрураца.
Присутни су изузетно очувани остаци Пестума и Велије. Уписан је под критеријумом iii, јер је
током праисторије и средњег века био кључна рута за културне, политичке и комерцијалне
комуникације и критеријумом iv, јер је током развоја у људском друштву Медитерана био једини
начин у комуникацији између Јадранског и Тиренског мора (UNESCO WHS List. „Cilento and Vallo
357