20.03.2024 Views

Viminacium

  • No tags were found...

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

обнову и ревитализацију историјских грађевина и простора, ревитализацију<br />

античких грађевина и простора у склопу Архолошког парка Виминацијумаи<br />

учешће локалне заједнице у заштити наслеђа. Наравно, ово укључује и одлучујућу<br />

улогу туризма који након оваквих просторних и друштвених интервенција може<br />

донети бројне могућности у одрживом развоју простора када експлоатација угља<br />

буде завршена. Културни предео Виминацијума тако у будућности може постати<br />

простор због кога ће становништво млађе старосне доби бити задржано у региону,<br />

које ће се школовати у неким другим привредним гранама осим у области<br />

рударства и енергетике, и које ће тако бити оспособљено за вођење будућег<br />

туристичког развоја подручја. Културно добро највише зависи од локалних<br />

заједница и њихове свести о потреби његовог очувања. Да присвајање историјског<br />

места, поменуто током дисертације, свакако не значи незаконито присвајање<br />

културних добара, већ бригу о месту, радост када његов развој напредује и жалост<br />

када опада, неопходно је да схвате сви актери предела Виминацијума, а најпре<br />

локално становништво. Зато је у будућем развоју предела Виминацијума један од<br />

најважнијих процеса наставак, али и све већа интеграција локалног становништва<br />

у процесе одлучивања.<br />

Несигурност и ризик су били део свакодневице легионара који су од<br />

непријатеља штитили Римско царство на дунавској граници, у местима као што је<br />

био Виминацијум. Савремена граница античког Виминацијума је постављена<br />

2009. године, када је законом одређена заштитна зона археолошког налазишта.<br />

Међутим, велики део поља која прекривају историјске остатке вила и радионица,<br />

храмова и некропола, аквадукта и путева, изван бедема града је већ одавно нестао<br />

услед напредовања савременог непријатеља – површинског копа угља. Да ли<br />

заштићена зона икада може постати ентитет независан од спољног простора који<br />

је већ нестао или ће нестати угрожен савременим људским деловањем као што је<br />

индустрија? Након престанка рударских активности, за неколико деценија,<br />

пољопривредна поља, археолошко налазиште и индустријски објекти ће бити<br />

спојени у један предео трагова људског развоја, поништавајући данас заштитну,<br />

али иначе вештачки постављену границу. Иако његова форма не може бити<br />

одређена, а његова експлоатација кроз цивилизацијски напредак се не може до<br />

526

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!