You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
интересантно решење за обнову и развој градског насеља Костолац, а у циљу<br />
побољшања услова за живот овдашњег становништва. Они су констатовали да је<br />
концепт вртног града погодно решење којим би се побољшали услови живота у<br />
насељу, и то увођењем зелених површина, рекултивацијом депоније пепела, и<br />
постизања атрактивности на основу повољног географског положаја уз Дунав и<br />
Млаву и непосредне близине исторјиских простора као што је Виминацијум. Као<br />
ограничење одређују ТЕ „Костолац А“у случају да не промени намену. Како<br />
пишу, вртни град је овде полазиште за развој отворених и слободних простора са<br />
основом враћања природе у град, где су град и село условљени једно другим, а<br />
прелаз из једног у друго насеље је физички и визуелно неосетан. Такав однос<br />
подразумева „да је природа у граду и град у природи“. 707 У језгру оваквог насеља<br />
се налази парк са централним функцијама, повезан са осталим деловима града<br />
преко велике авеније, односно широког булевара. Грађевине се групишу око парка<br />
у блоку, а квартови се формирају у односу на већу парковску површину. Ако<br />
посматрамо простор на нивоу парцеле, принцип се примењује тако да се<br />
грађевине налазе у вртовима, односно да се све имају своје припадајуће зелене<br />
површине. 708 (сл. 97)<br />
Овај предлог, под условом да је технички остварив, веома је интересантан<br />
са гледишта његовог карактера и историје самог концепта вртног града, који је<br />
настао крајем XIX века, експериментално саграђен почетком XX века, а добио<br />
реализоване пројекте у првој половини истог века. Настао је као реакција на<br />
„лоше проветрене, непланиране, необуздане и нездраве градове“ са развијеном<br />
индустријом. Ебенизер Хауард (Ebenezer Howard, 1850-1928) творац концепта<br />
вртног града, вртни град није видео као „град сателит“ или „град спаваоницу“<br />
трајно везан за неку метрополу. Он је значај самих метропола негирао,<br />
предвиђајући њихово напуштање од стране становништва које одлази за бољим<br />
условима живота „у децентрализованом друштву“. 709 Управо је, према записима,<br />
707 Aрхитектонски факултет, План генералне регулације Костолца, књига II : Документациона<br />
основа(Службени гласник Града Пожаревца, бр.6/2015), 93<br />
708 исто<br />
709 Robert Fišman, „Ebenizer Hauard i njegov koncept vrtnog grada“, u Istorija moderne arhitekture -<br />
Knjiga I. Koreni modernizma, urednik M. Perović (Beograd: Izdavačka zadruga IDEA i Arhitektonski<br />
fakultet Univerziteta u Beogradu, 1997), 334-336. Ебенизер Хауард је био оснивач покрета вртног<br />
града, иначе у почетку стенограф у Енглеској,касније новинар у Чикагу, а затим и теоретичар<br />
социјалних тема.<br />
467
Change language