Viminacium

споменицима „рано умрлих девојака или жена које би преминуле пре мужа“. 187
Иначе, највећи број римских надгробних споменика пронађених на територији
некадашње провинције Горње Мезије, а са тимпаноном, имају розету у средини, и
потичу из Виминацијума и Сингидунума, са Космаја и из Скупа, док је следећи
мотив по бројности, а који се среће у тимпанонима, управо глава Медузе и сви
споменици са овим мотивом потичу из Виминацијума. 188
Секундарна употреба архитектонских елемената Виминацијума у
профаним грађевинама подручја. Осим што је са подручја Виминацијума
разношен грађевински материјал, односно камен, и у великој мери опека, а за
изградњу сеоских кућа у околини, постоје и примери где су делови надгробних
споменика уграђивани у сеоске грађевине или употребљавани на неки други
начин. Михаило Валтровић је 1886. године описао камену надгробну плочу са
натписом коју је „Костолчанин један ископао у својој авлији године 1881., и
узидао је доцније у подножје своје стаје или амбара, окренувши јој натпис на
видело.“ 189 У једној „безначајној кући“ уз попову кућу у селу, Каниц је пронашао
у зид уграђена два камена рељефа са Виминацијума. 190 Један од њих представља
заштитницу Виминацијума са лавом и биком идентичну оној на виминацијумском
новцу, чија је, како Каниц пише, највећа вредност била у томе што говори о томе
да „ми овде заиста, упркос неким ранијим супротним мишљењима, стојимо на
месту некадашње римске престонице Viminacium.“ 191 Овај рељеф, датован у III
век је данас изложен у Народном музеју у Пожаревцу. 192 Такође, пронашао је и
фрагмент заветног камена искоришћен за степениште у једној кући у селу. 193
187
Снежана Цветковић. „Античка пластика Смедревске тврђаве – преглед досадашњих
истраживања“, Смедеревски зборник 2/2009(2009):40.
188
Sаnja Pilipović, „Dolphin Representations on Stelae from Upper Moesia“, Balcanica
XXXIV(2004):362
189 Mихаило Валтровић, „Римски натписи из Костоца“, Старинар 3/1 (1886):24.
190 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 178-179.
191 Đorđe S. Kostić, Dunavski limes Feliksa Kanica (Beograd: Arheološki institut, 2011), 72; Феликс
Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига (Београд:
Српска књижевна задруга, 1989), 178-179.
192 Видети у: Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 184.
193 Đorđe S. Kostić, Dunavski limes Feliksa Kanica (Beograd: Arheološki institut, 2011), 75.
256