Viminacium

који су се тако изјаснили живе у самом градском насељу Пожаревац. 690 Иако
резултати пописа показују веома мали проценат влашког становништва, према
Пауну ес Дурлићу 691 , у неким насељима на територији Града живи велики
проценат влашког становништва. У Речици живе Власи и повлашени Срби, у
селима Петка, Костолац и Кличевац и градском насељу Костолац живе Срби и
посрбљени Власи, а Пожаревац је мешовито насеље са српском основом. Село
Рам је, према његовим истраживањима, насеље у коме живе Власи и посрбљени
Власи. 692 Такође, нека друга теренска истраживања подручја показала да су се
Власи у некадашњим селима у долини Млаве кроз историју асимиловали са
Србима, осим у оним селима у којима су били само они настањени. О њиховом
некадашњем присуству говоре и данашњи топоними у разним селима, од којих је
најчешћи Влашка мала, 693 а који срећемо и у селу Костолац. 694
У првој половини XIX века се у селу Костолац осетио нагли пораст
становништа, а јављају се и миграције и измена етничке структуре. Михаило
Миладиновић је забележио да је овде постојало много више кућа досељеника,
него староседелаца из околине. 695 Било је шездесет седам старинаца, шездесет
шест припадника тимочко-браничевске струје, али и досељеника из Баната, међу
којима су били Власи, који су касније посрбљени и досељеника из јужне Србије,
као и двадесет пет кућа Рома које је овде Кнез Милош у првој половини XIX века
доселио из Батовца и Дубравице. 696
Најстарији запис о присуству Рома у средњовековној Србији потиче из
1323. године, када се помиње „артистичко-акробатска циганска дружина“ која је
посетила „македонско-српске земље“. Постојање Рома хришћана у турским
690 РЗЗС, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011: Књига 4, Вероисповест,
матерњи језик и национална припадност (Београд: РЗЗС, 2013), 224, 226.
691 Паун Ес Дурлић је етнолог и некадашњи директор Музеја у Мајданпеку, који се бави
истраживањем влашких заједница у источној Србији.
692 Paun Es Durlić, “Etnička slika istočne Srbije“, http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/mapaetnicka-slika.php.
У разговору са мештанима села Костолац, дошли смо до сличних података,
односно до закључка да у селу Костолац нема Влаха, док су села Речица и Рам окарактерисана као
„влашка села“.
693 Даница Ђокић, Драган Јацановић, „Топографска грађа Стига“, Viminacivm 7 (1992): 161-162,
171, 176, 191, 203, 205.
694
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 214.
695 исто, 213-214.
696 исто.
201