Viminacium

ХЕ „Ђердап 1“, а делимично и уништено каналом Дунав-Тиса-Дунав. Мештани
тврде да су се пре изградње хидорелектране, а при ниском водостају Дунава,
могли видети остаци моста који је водио на другу страну реке, а који помињу и
путописци, 303 мада се претпоставља да је овде римска војска у доба Трајана
подигла понтонски мост, а преко кога је један њен део прешао Дунав и напао
Дачане. 304 (сл. 43)
Антички каструм Ледерата, изграђен у I веку нове ере, приказан је на
Појтингеровој табли између места Виминацијум и Пинкум, односно десет
римских миља удаљен од Виминацијума, на путу који је на овом месту прелазио
на леву обалу Дунава и даље водио за Аркидаву (Arcidava). Утврђена је величина
каструма од 115 m х 150 m, а детектоване су кружне куле нa угловима,
комуникација север-југ која је пролазила кроз каструм, као и капије између две
полукружне куле на овом правцу. На подужним бедемима, источном и западном,
поред угаоних, постојале су још по три полукружне куле, али се не може ce
утврдити да ли су ce и овде налазиле капије. Утврђење је вероватно обновљено у
време Јустинијана у VI веку, као и већина утврђења на дунавском лимесу, а као
мање утврђење са мањом посадом. 305 (сл. 43- сл. 44)
Испод једне куле турске тврђаве у Раму налази се вотивни натпис који су
Јупитеру посветили припадници одреда Легије VII Клаудијеве, која је вероватно у
Ледерати имала своје одељење, и њен заповедник Гај Лициније Руфин. 306 Према
конфигурацији терена, чини се да је са јужне и западне стране каструма постојало
цивилно насеље, а претпоставља се и да је западно од насеља била некропола, која
је оштећена водама Дунава, као што су то учинили и мештани отварањем
гробова. 307 Ледерата је утврђени споменик културе од великог значаја. 308
303 исто.
304 Edward Тоgo Salmon, „Trajan's Conquest of Dacia“, Transactions and Proceedings of the American
Philological Association 67 (1936): 82-105. 89-92; Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од
римског доба до краја XIX века, прва књига (Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 538.
305 Гордана Симић, Зоран Симић, „Град Рам“, Саопштења, XVI(1984): 33-34. Александар Дероко
је утврдио димензије од 140 m х 200 m (Александар Дероко, „Кулич и Рам, каструми на римском
Дунавском лимесу“. Старинар н.с., књига I (1950): 171.
306 исто, 33; Снежана Ферјанчић, Насељавање легијских ветерана у балканским провинцијама, I –
III век н.е (Београд: Балканолошки институт, САНУ, 2002), 165.
307 Гордана Симић, Зоран Симић, „Град Рам“, Саопштења, XVI(1984): 33-34.
308
РЗЗСК Смедерево. „Римско утврђење Ледерата“, http://spomenicikulture.org.rs/sr/kulturnadobra/rimsko-utvr-enje-lederata
128