Viminacium

„Брестар“, „Љештар“ или „Рудине“, срећу се називи који димензионално одређују
места, као што су „Мали град“, „Велики град“, „Мали чаир“ и „Велики чаир“, при
опису положаја неких локалитета као оријентација служи друго место, па су
добили имена као што су „Више гробаља“, „Над бабом“ и „Над лугом“, а многи
указују на објекте материјалне културе, као што су „Бурдељ“, „Караула“ и
„Црквине“. 537
Из већ спроведене анализе дисконтинуитета развоја историјских насеља на
простору Виминацијума, често уз ослањање на постојећу топонимију, а на
примеру локалитета „Селиште“, види се колико је улога топонима и народних
предања везаних за њих важна у разматрању развоја неког простора, али и да их
треба са пажњом проучити, јер њихова еволуција некада, као једна врста народног
предања има различите токове, што је забалежено и у другим деловима Европе. 538
Са употребом топонима као трагова могућих археолошких налазишта, морамо
бити обазриви. Пример за то је локалитет „Хумка“ који се налазио у селу Дрмно и
који је ископаван 2004. године. Наиме, иако је име иницирало да се овде могу
очекивати остаци праисторијског тумула или неке друге грађевине из другог
периода, након првих ископавања на простору је закључено да је ово узвишење
настало током депоновања земље током дугог временског периода нивелацијом
околног терена за потребе пољопривредних радова. 539 Сећање наглашава
континуитет предела, често кроз поновну употребу, реинтерпретацију,
рестаурацију или реконструкцију, па истраживачи често покушавају да упишу
прошло значење на садашњи предео, међутим, ово доводи и до нетачног закључка
537 Видети у: Даница Ђокић, Драган Јацановић, „Топографска грађа Стига“, Viminacivm 7 (1992):
108-109.
538 У Шкотској су на месту римске тврђаве Trimontium у селу Њустед, поред малог града Мелроуз,
антички остаци бележени још од XVIII века. Међутим, тек почетком XX века започела су
археолошка истраживања са намером проналаска тачног места поменутог утврђења. Описи
локалног пароха из прве половине XVIII века говоре о томе да је место познато по древним
зидарима, али још више по опатији која се звала „Црвена опатија“. Није знао да ли је добила име
по боји камена, или зато што је припадала темпларима, али је забележио да су, где год је плуг
прошао или је нешто ископавано, налажени темељи грађевина. Име „Црвена опатија“ је, међутим
тада било само име поља у коме су били римски остаци, и није било доказа да је овде икада
постојала нека опатија, а настало је вероватно у периоду када су још увек били видљиви римски
архитектонски остаци од црвеног пешчара за које су сељани мислили да су рушевине неке опатије
(видети у: J. Curle. A Roman frontier post and its people the fort of Newstead in the parish of Melrose.
Wiltshire: The Armatura Press, 2004, 2-3).
539 Мирјана Благојевић, „Виминацијум – заштитна археолошка ископавања на локалитетима
угроженим радом површинског копа „Дрмно“, Гласник Друштва конзерватора Србије 29(2005):
39-40.
414