Viminacium

Међународном повељом туризма (International Cultural Tourism Charter),
охрабрује да покажу директно интересовање за бригу о наслеђу и његово
очување, али им и олакшава разумевање и препознавање његовог значаја. 799
Становништво се развија и мења своја обележја под директним и
индиректним утицајем друштвеног развоја, али те утицаје не прима пасивно, већ
их свесно мења и претвара у одлуке и понашање. 800 Резултат друштвеног утицаја
на демографски развој зависи од начина на који становништво реагује на
одређену ситуацију, а начин реаговања свакако зависи од структуре и обележја
становништва. Норме диктиране споља и наметнуте од стране глобалног друштва,
различито прихватају одређене заједнице, посебно у селима, и те разлике су онда
израз културних специфичности средине. 801 Зато идентитет, према Бернару Напу
и Питеру ван Домелену (Peter van Dommelen), „није само нус-продукт припадања
некој заједници, нити појединци поседују идентитет“, а „индивидуални или
колективни идентитети које сами себи приписујемо нису урођени или
фиксирани“, већ настају и мењају се у друштвено-политичким, историјским,
контекстуалним, географским и многим другим условима. 802 Управо су сталне
историјске трансформације предела Виминацијума узрок нестанка и промена
постојећих, односно настанка нових идентитета његовог локалног становништва.
Утицај индустријализације - Процес индустријализације и урбанизације
након Другог светског рата је довео до великих миграција сељака у град. Неки од
њих су се преласком у град полако изједначили са радницима из града и потпуно
оставили село, а неки су и даље одржавали везе са њим. Социолог сеоских
заједница Цветко Костић (1912 – 1985) је још педесетих година прошлог века
писао о „сељацима индустријским радницима“ као о доста сложеној друштвеној
799 ICOMOS. International Cultural Tourism Charter (Managing Tourism at Places of Heritage
Significance), https://www.icomos.org/charters/tourism_e.pdf
800 Alica Wertheimer-Baletić, Demografija - Stanovništvo i ekonomski razvitak (Zagreb: Informator,
1982), 6
801 Ljubica Milosavljević, Baština i kriminal: Seljak kao nadri-arheolog (Beograd: Univerzitet u
Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2010),, 11.
802
Bеrnard A. Knapp, Peter van Dommelen, „Material Connections: Mobility, Materiality and
Mediterranean Identities“, u Material Connections in the Ancient Mediterranean: Mobility, Materiality
and Identity, ur, Knapp, A. B., van Dommelen (London and New York: Routledge, 2010),4-6. Питер
ван Домелен је професор археологије и антропологије Браун Универзитета (Brown University) на
Роуд Ајленду у САД, и директор Јуковски института (Joukowsky Institute) за археологију и
антички свет на истом универзитету.
497