Viminacium

одмори у вили, и потребе да се врати у град као центар збивања. 245 Римска
традиција је поручивала да су једини часни приходи од земље, а понос власника
виле је био усмерен на архитектонско обликовање грађевине, али и на
култивисани пољопривредни предео који ју је окруживао. 246
Већина грађевина пронађених на Виминацијуму и археолошки
орпедељених као вила рустика, пронађена је на локалитетима североисточно и
источно од војног логора. (сл. 27) Међу њима је најинтересантније поменути ону
истражену на локалитету „Над Клепечком“, односно на падини узвишења „Носак“
и левој обали реке Клепечке током 2013. године. У њој су издвојене две целине -
стамбена, у којој су пронађени свакодневни употребни предмети, и економска, где
је пронађен пољопривредни алат. Грађевина је била повезана са некрополом
комуникацијом ширине 1,2 m. Пронађени су остаци подног грејања хипокаустом,
али и зидног грејања са тубулусима, као и остаци зидног сликарства. Вила,
датована у II век, до сада је највећи комплекс овог типа на Виминацијуму, с
обзиром да је површине од преко 2.500 m², и вероватно је била центар
пољопривредног имања, власника који је припадао вишем друштвеном слоју. 247
(сл. 27)
245 Carolyn S. Snively, „The Fates of Balkan Cities in Late Antiquity: Recent Views“, u Niš & Byzantium:
The Collection of Scientific Works, ur. Miša Rakocija (Niš: Grad Niš, Univerzitet u Nišu i NKC), 37.
246 Begović, Vlasta, Schrunk, Ivančica, „Villae Rusticae na brijunskom otočju“, Opvsc. archaeol. 23-
24/1999-2000(2000): 426.
247 О вили видети у: Jovičić, Mladen, Redžić, Saša. „Istraživanje antičke vile rustike na lokalitetu Nad
Klepečkom (Viminacijum) u 2013. godini”. U Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u
2013. godini , urednica Dragana Antonović (Beograd:Arheološki institut), 54-59. Овде ће бити наведене
још неке од истражених грађевина овог типа. На локалитету „Код хумке“ („Велика хумка“), на
ивици површинског копа угља, у периоду од 2002. године до 2004. године истражена је грађевина
за коју се претпоставља да је била део пољопривредног имања, опредељена у дугачак временски
период од I до IV века, са више грађевинских фаза (Мирјана Благојевић, „Виминацијум –
заштитна археолошка ископавања на локалитетима угроженим радом површинског копа „Дрмно“,
Гласник Друштва конзерватора Србије, 29 (2005): 39-42).Током рекогносцирања терена, 250 m
источно од истраженог аквадукта (о истраживању аквадукта на Виминацијуму ће бити речи
касније) и 2,5 km удаљена од Виминацијума, а на локалитету „Стиг“ 2003. године је откривена
грађевина опредељена као мања вила рустика, са три просторије и апсидом. Грађевина је 2005.
године уништена радом површинског копа и није могла бити у целости истражена, јер се налазила
делимично испод локалног пута. Трајање грађевине је одређено у период од 330. године до 360.
године (Saša Redžić, Angelina Raičković, Vladimir Miletić, „Arheološka istraživanja lokaliteta Stig na
osnovu georadarskih ispitivanja“, Arheologija i prirodne nauke, 1/2006 (2006): 47-49). У 2004. години
на локалитету „Рит“, а у оквиру интервентних заштитних археолошких радова на траси линије
цевовода ЛБ-, истраживано је неколико стамбених грађевина. Простор се налази недалеко од
североисточног угла логора и окарактерисан је као део предграђа Виминацијума. Грађевине су
датоване у почетак II века, а уништене су вађењем камена од стране мештана и дубоким орањем.
Пронађен систем грејања и декоративни под од мањих плочица указују на виши стандард
овдашњих становника (Немања Мрђић, „Заштитна археолошка истраживања на линији бунара 5
114