Viminacium

онда место становања, односно простор прилагођен за активности велике
породичне задруге. 447
Под појмом традиционалне архитектуре у источној Србији сматрају се
грађевине настајале до половине XX века, а које су пратиле одређену градитељску
форму, док су се специфичности у кући, окућници, па и насељима, јављале услед
порекла становништва ових области које се доселило са Косова и Метохије, као и
из Македоније, доневши примену бондрука и традицију збијених насеља -
разлике су се јављале услед различите врсте зидова, који су могли бити плетер
облепљен земљом, цепано дрво обложено земљом, или ћерпич, а касније се
развија и употреба лукова на трему. 448
Током XVIII века и аустријске власти, сталних пљачкања и пореза, и куће у
селима око Пожаревца су углавном биле од слабог и непостојаног материјала, а
често се живело и у земуницама и полуземуницама издубљеним у лесу, које су се
звале бурдељи, о чему говори и данашњи топоним у селу Костолац испод сеоског
гробља - „Бурдељ“. 449 Средином XVIII века почиње значајније досељавање у
пожаревачки крај, куће се групишу и стварају се зачеци данашњих насеља, па
иако је велики број ових села постојао и раније, с обзиром на дотадашњи скоро
незнатан број кућа, насеља из овог периода се могу сматрати новим. 450 Ото вон
Пирх је описујући пожаревачки крај оставио 1829. године запис о долини Млаве
која тече „на источном подножју Сопота, видевши је тада као обраслу високом и
густом „растовом“ шумом, али и о вису „који одваја Млаву од Пека“, који је
прекривен шумама, али и „добро обрађен“: „На вису су села „скуп раштрканих
колиба, најсиротнијег изгледа. Куће су ограђене оградом која наличи на палисаде.
Једна колиба, обично без димњака, служи за становање, друга једна за стоку;
поред тога, стоје велики, као корпа плетени магацини, на дрвеном подупирачима
и гредама, где се чува рана, да не пропадне од влаге. Највећи је магацин одређен
за кукуруз – око сваког села је читава шума од шљива (...) Косе тог брдског ланца
447 Dragiša Milosavljević, „Stara kuća, njeno nestajanje i moderne graditeljske ambicije”, u Principi i
praksa održivosti u razvoju naselja u Srbiji 2, urednici R. Bogdanović, B. Stojkov, B. (Beograd:
Udruženje urbanista Srbije, 2000), 232.
448
Ана Драгојловић-Стевановић, „Антрополошка анализа народне архитектуре у источној
Србији“, Гласник Етнографског института САНУ XLIX(2000): 64-65.
449
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 210.
450 исто, 211.
154