Viminacium

подручју Града Пожаревца, постоји и широки спектар ресурса минералних вода, а
значајан је онај у експлоатационом пољу површинског копа угља „Дрмно“. 7
Подручје Костолачког угљеног басена је део јужног обода Панонског
басена и има умерено-континенталну климу са наглашеним степскоконтиненталним
утицајима климе суседног Баната, чије су одлике хладније зиме и
топла лета. 8 Препознатљиво климатско обележје подручја Костолца је
југоисточни ветар – кошава, 9 која може достизати и јачину од 70 km/h. 10
Град Пожаревац спада у подручја Србије са натпросечно развијеном,
разуђеном и разноврсном хидрографијом. 11 Главни водотоци су реке Дунав,
Велика Морава и Млава. Дунав Дунавцем формира Костолачкo острво, које је
вештачким интервенцијама подељено на три дела, а кроз које пролазе и каналски
системи за одводњавање. 12 Млава се некада уливала у Дунавац, а после
прокопавања канала кроз острво услед индустријских потреба, директно је
повезана са Дунавом. 13 Дунав је на подручју Костолца широк око 1.200 m, а
изградњoм хидрoелектране „Ђердап“, ниво реке је подигнут, па је њена десна
обала често била плављена, што је условило изградњу насипа. 14 (сл. 2)
Михаило Миладиновић је 1928. године записао: „Не само да се римске
старине налазе око Костоца, но их има и целој области. Готово у сваком селу или
његовом атару налазе се римске старине и трагови од римских насеља. О
некадашњој густој насељености овога краја сачувала се традиција у причи да је
„некад мачка могла с крова на кров да иде од Дунава па на југ за два дана хода“
7 ИАУС, Просторни план подручја Града Пожаревца, Књига 1.Стратешки документ (Београд:
ИАУС, 2012), 19.
8 Љупче Миљковић, Миодраг Степановић, Слободан Миладиновић, „Физичко – географске
промене настале као последица експолатације лигнита на површинском копу „Дрмно“, Зборник
радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, 38/2009 (2009): 24.
9 Мајовски Вучетић, Из историје српских угљенокопа: Јаме костолачког мајдана (Београд: ЈП
Електропривреда Србије, 2010), 4.
10
Стратегија одрживог развоја Града Пожаревца 2017-2022. године (Пожаревац: Град
Пожаревац, 2017), 12.
11 ИАУС, Просторни план подручја Града Пожаревца, Књига 1.Стратешки документ (Београд:
ИАУС, 2012), 17.
12 исто, 17.
13 Љупче Миљковић, Миодраг Степановић, Слободан Миладиновић, „Физичко – географске
промене настале као последица експолатације лигнита на површинском копу „Дрмно“, Зборник
радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, 38/2009 (2009): 25.
14 исто.
17