You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
изградњом монументалних гробница у више села у Браничевском округу. Ове<br />
гробнице изгледају као куће, опремљене намештајем и у њих породица покојника<br />
долази. Иако у много мањем броју, и на сеоским гробљима Костолца и Дрмна се<br />
могу видети овакве гробнице. Даница Ђокић из Народног музеја у Пожаревцу<br />
каже да је ово потреба живих да се одуже мртвима, али да у основи ове појаве<br />
лежи религијска идеја вечног живота. 578 Према Ивану Ковачевићу, у низу појава<br />
које задовољавају потребу за успехом кроз истицање поседовања – „имам више и<br />
боље“ или истицање потрошње капитала – „трошим више и боље“, налази се и<br />
изградња монументалних гробница. 579<br />
Оно што се код савремених монументалних гробница може повезати са<br />
религијском идејом је њихово опремање намештајем и свим оним што би<br />
покојнику могло да затреба у загробном животу. Међутим, чини се да се<br />
истраживања из области социологије и психологије друштва услед савремених<br />
промена много више могу везати за ову тему од религијских потреба. Изградња<br />
монументалних гробница је постала својеврсна мода у селима источне Србије.<br />
Прву овакву гробницу у селу Смољинац је подигао 1968. године један сељанин,<br />
да би могао „да мало поседи“ и да „не кисне“ када дође на гробље, а затим су сви<br />
остали у селу почели да раде исто. 580<br />
Без жеље за успостављањем било каквог континуитета у погребним<br />
обичајима од антике до данас, већ као социолошко и психолошко поређење, овде<br />
се може увести теза Снежане Голубовић и Миомира Кораћа који пишу да је<br />
проблем са иконографијом предмета у античким гробовима тај да су они пре<br />
„погребна мода“ него одраз одређених веровања преминуле особе или оних који<br />
578<br />
РТС, „Za koga se prave kuće na grobljum 01.11.2016“,<br />
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2507510/za-koga-se-prave-kuce-na-groblju.html<br />
579 О подизању монументалних гробница опреманим предметима који су везани за покојника,<br />
његовим личним стварима или онима које је волео и онима који ће му убудуће служити, Иван<br />
Ковачевић је писао на примеру гробница сеоских гробља околине Београда грађених током<br />
седамдесетих година прошлог века. Према њему су, услед изразите урбанизације подручја<br />
Београда у периоду након Другог светског рата, пољопривредни произвођачи из околине,<br />
мењајући свој подређен положај произвођача у улогу накупаца и власника скупог земљишта,<br />
дошли до великих новчаних средстава. Усвајањем трговачког компетитивног менталитета, али и<br />
оног потрошачког, добили су и појачану жељу са успехом, која је пренета у социо-културну<br />
сферу, јер им тадашњи социо-економски систем није дозволио да је задовоље у оној економској<br />
(Иван Ковачевић, „Социјално-емфатичка функција монументалних гробница“. Етнолошке свеске,<br />
IV(1985): 85).<br />
580<br />
РТС, „Za koga se prave kuće na grobljum 01.11.2016“,<br />
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2507510/za-koga-se-prave-kuce-na-groblju.html<br />
423
Change language