Viminacium

основну функцију, након чега је простор напуштен, а средином IV века или у
његовој другој половини, на простору је настала касноантичка некропола. 219
Одређивање капацитета једног римског амфитеатра често се врши уз
коришћење димензије једног седишта које је у античко доба било уобичајено за
највећи број гледалаца. 220 Користећи геометријску шему грађевине, Витрувијеве
препоруке о односу висине и дубине једног седишта у позоришту 221 , али и
литературу према којој је простор за једног гледаоца неке представе просечно
(Cardiff: National Museum& Galleries of Wales), 26-27). На рељефима тријумфалног Трајановог
стуба у Риму са приказаним походима Римљана на Дачане у периодима од 101. до 102. године, и
од 105. до 106. године, налазе се, према више тумачења, и два амфитеатра. Један од њих је камени
(Alisson Futrell, Blood in the Arena: The Spectacle of Roman Power, Austin: University of Texas Press,
2010 89), а други је, према ауторима, приказан као дрвена конструкција са доњом зоном од камена
(Katherine E. Welch, The Roman Amphitheatre: From Its Origins to the Colosseum (Cambridge:
Cambridge University Press, 2007), 68-70). Овај други би могао да представља амфитеатар у логору
помоћних трупа у данашњој Дробети – Турну Северину (Drobeta), настао током периода од 103.
до 105. године, у време изградње Трајановог моста и логора Дробета (Petolescu, Constantin, Matei-
Popescu, Florian, Vasiliţă, Ștefan „Amfiteatrul militar roman de la Drobeta“, Academica (Revista editată
de Academia Română 5), XXV/ 295(2015): 33). Амфитеатар у Дробети, мањих димензија од
виминацијумског (димензије арене у Дробети су 35m х 37m) имао је дрвену конструкцију у првој
фази, а затим је у доба Хадријана добио и камене елементе, и то у време када је Дробета била под
влашћу гувернера Горње Мезије, стационираног у Виминацијуму (Petolescu, Constantin, Matei-
Popescu, Florian, Vasiliţă, Ștefan „Amfiteatrul militar roman de la Drobeta“, Academica (Revista editată
de Academia Română 5), XXV/ 295(2015):33, 75). Ово је важно с обзиром на исто време, а
вероватно и сличне услове настанкa амфитеатара у Дробети и Виминацијуму, и релативно блиску
међусобну просторну везу. Архитектура ове две грађевине које су градили војници (за амфитеатар
у Дробети се претпоставља да су га изградили углавном војници Легије V Mакедонике (Petolescu,
Constantin, Matei-Popescu, Florian, Vasiliţă, Ștefan „Amfiteatrul militar roman de la Drobeta“,
Academica (Revista editată de Academia Română 5), XXV/ 295(2015):34) сигурно је носила
заједничке карактеристике, односно оквирне карактеристике амфитеатра дрвене конструкције
приказаног на рељефу Трајановог стуба.
219 Snežana, Nikolić, Ivan Bogdanović, „Recent Excavations on the Amphitheatre of Viminacium (Upper
Moesia)“, u Limes XXII - Proceedings of the 22nd International Congress of Roman Frontier Studies
Ruse, Bulgaria, September 2012 (Bulletin of the National Archaeological Institute XLII, 2015), ur.
L.Vagalinski, N. Sharankov (Sofia: National Archaeological Institute 2015), 553-554.
220
Амфитеатар у Карлиону (Isca Silurum), по облику и димензијама арене веома сличан
виминацијумском (дужа оса арене износи 55,0m, а краћа 42,5m) (видети у: Sommer, Christian. S.,
“Amphitheatres of the Auxiliary Forts on the Frontiers“. U Roman Amphitheatres and Spectacula: a 21stcentury
Perspective (British Archaeological Reports British Series), urednik Tony Wilmott (Oxford:
Archaeopres), 48) који је могао примити око 6.000 посетилаца, такође је формиран као војни
(Evans, Edith. “Military Architects and Building Design in Roman Britain“ Britannia, Vol. 25(1994):
152-153, 163). Нешто већих димензија од виминацијумског, али са сличним обликом, тј. односом
дуже и краће осе арене, су војни амфитеатри у Виндишу (Vindonissa) (John Boardman, The Oxford
History of the Classical World.Oxford, UK: Oxford University Press, 1986. 868) и Мојграду
(Porolissum) (Sommer, Christian. S., “Amphitheatres of the Auxiliary Forts on the Frontiers“. U Roman
Amphitheatres and Spectacula: a 21st-century Perspective (British Archaeological Reports British
Series), urednik Tony Wilmott (Oxford: Archaeopres), 48).
221 Висина седишта износила је од стопе и подланице до стопе и шест палаца (унци), а ширина
седишта од две до две и по стопе. (Vitruvije. Vitruvijevih deset knjiga o arhitekturi, (prev.) Lopac, M.
(Sarajevo: Svjetlost, 1951) 113). Ипак, Витрувијеви главни модели су грчки, а о римским
грађевинским типовима, као што су тријумфални лукови и амфитеатри, он није писао (Taylor 2003,
24).
109