Viminacium

m. 210 Конструкција са гробницом је опредељена ка маузолеј, који је
највероватније припадао особи високог ранга у римској хијерархији. 211 До сада је
на Виминацијуму истражено и око тридесет осликаних гробова и гробница које
припадају касноантичком и ранохришћанском периоду. 212 У селу Стари Костолац,
на левој обали Млаве, у једном сеоском дворишту, откривене су 1980. године
зидане гробнице из III и IV века, а у подножју локалитета „Мали град“, у другом
дворишту, истражени су мермерни саркофаг и масивни зид који се настављао
испод савремене грађевине, што је навело на претпоставку да се ради о
меморијалној грађевини. 213
Археолошка ископавања амфитеатра на Виминацијуму су започета 2007.
године. У протеклом периоду је истражен већи део грађевине амфитеатра, а који
укључује арену (harena) са лучним каменим зидом, главне улазне делове, већи део
простора гледалишта (cavea), ободне просторије (carceres) са комуникацијама и
ложама (tribunalia), али и део бедема града уз који се грађевина налази.
Виминацијумски амфитеатар је, према археолошким закључцима, подигнут као
војна грађевина поред легијског логора, али је након укључивања у градско ткиво,
вероватно коришћен и у цивилне сврхе. 214
210 Мирјана Благојевић, „Виминацијум – заштитна археолошка ископавања на локалитетима
угроженим радом површинског копа „Дрмно“, Гласник Друштва конзерватора Србије 29(2005):
42.
211 Snežana, Golubović, Miomir Korać, „Bringing to life the ancient city of Viminacium on the Danube“,
u Presenting the Romans: Interpreting the frontiers of the Roman Empire World Heritage Site, ur. Nigel
Mills (Woodbridge: Boydell Press, 2013), 69.
212 О осликаним гробницама видети у: Мiomir Korać, Slikarstvo Viminaciuma / Paintings of
Viminacium / Die Malkunst Viminaciums. Belgrade: Centre for New Technology, 2007; Miomir Korać,
Late Roman Tomb wih Frescoes from Viminacium, Starinar XLII (1993):104-122; Jelena Andjelković.
„Painted Tombs from Viminacium and their Presentation to the Public“, u Archaeological Heritage:
Methods of Education and Popularization ur. R. Chowaniec, W. Więckowski, 1-7. Oxford: Archaeopress,
2012; Jelena Andjelković Grašar, Emilija Nikolić, Dragana Rogić, „Tomb With Cupids From
Viminacium: A Contribution to Research of Construction, Iconography and Style“, Старинар
LXIII(2013): 73-100.
213 О овоме видети у: Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј,
2015), 28.
214 Snežana, Nikolić, Ivan Bogdanović, „Recent Excavations on the Amphitheatre of Viminacium (Upper
Moesia)“, u Limes XXII - Proceedings of the 22nd International Congress of Roman Frontier Studies
Ruse, Bulgaria, September 2012 (Bulletin of the National Archaeological Institute XLII, 2015), ur.
L.Vagalinski, N. Sharankov (Sofia: National Archaeological Institute 2015), 554. Осим што су
постојали као монументалне структуре унутар градова, амфитеатри су били скоро увек интегрални
део војних логора кроз цело Царство (David Bomgardner, The story of Roman Amphitheatre (London
and New York: Routledge, 2000), 201). Ранија карактеризација неких амфитеатара као искључиво
војних, односно као вежбалишта, а не места за одржавање спектакла, била је подржана чињеницом
да су у већини случајева сва важна насеља имала и цивилне амфитеатре у којима су се одржавали
спектакли. Међутим, теза да је велики број амфитеатара у граничним подручјима (какво је било
107