Viminacium

тржишне вредности, оне чувају климу, земљиште од ерозије, састав атмосфере и
„генетску библиотеку“. 71
Република Србија је, као што је већ раније напоменуто, ратификовала
Европску конвенција о пределу. Појам предела се налази и у неколико
националних закона. Аутори из Института за архитектуру и урбанизам Србије,
Тијана Црнчевић, Игор Марић и Олгица Бакић су у једној анализи планирања у
управљања пределима у Србији, донели преглед њиховог законског оквира. 72
Ратификација поменуте конвенције подразумева и обавезу увођења прописа за
„заштиту, управљање и планирање предела“, док се под заштитом подразумевају
„поступци очувања и одржавања значајних или карактеристичних обележја
предела, оправдани вредношћу наслеђа, која је проистекла из његове природне
конфигурације и/или људске активности.“ Обавезе су и интегрисање политике
предела у просторно и урбанистичко планирање у смислу успостављања
идентификације и процене. Закон о планирању и изградњи 73 не предвиђа у
оквиру планских докумената заштиту, управљање и планирање пределима, већ се
подразумева да је он укључен у сегменте који обрађују природу, природна и
културна добра. Закон о заштити животне средине РС помиње појам предела
када дефинише заштићено природно добро као „очувани део природе посебних
71 Tatiana Hrnčiarová, „Prírodné akultúrne aspekty krajinyajej potenciál“, Životné prostredie, 38/2(2004):
61-65. У Словачкој, где скоро пола површине државе покрива пољопривредна површина, пројекат
инвентарисања ових сегмената пољопривредних предела покренут је 2009. године од стране
Института за предеону екологију. Уз помоћ ваздушних снимака и географског информационог
система, око 10% места која су на тај начин идентификована изабрано је и мапирано. Она су тако
класификована на екстензивна култивисана поља, ливаде, пашњаке, воћњаке и винограде,
напуштена земљишта која нису наслеђена и на које није утицала пољопривредна колективизација,
затим мале структуре настале након поделе земљишта, земљишта са основном наменом која није
промењена током колективизације у периоду социјализма, оригиналне форме антропогеног
рељефа и места са сачуваним одликама традиционалних пољопривредних технологија. Сви ови
предели које словачки аутори Јана Шпулерова и Франтишек Петрович називају „пољопривредним
пределима са очуваним историјским структурама предела, традиционалним пољопривредним
технологијама или еколошким узгојем, са присуством природних или полу-природних хабитата“
представљају важно културно наслеђе, коме су главне претње интензивна пољоприведа,
напуштање земљишта и пошумљавање. Традиционалне технологије, власништва над земљом,
подела земљишта, као и резултати легислативних и економско политичких услова одређених
периода тако постају трагови историјског развоја (Jana Špulerová, František Petrovič, „Historical
Agricultural Landscape as a Subject of Landscape Ecological Research“, Hrvatski geografski glasnik,
73/2 (2011):158-160).
72 Тијана Црнчевић, Игор Марић, Олгица Бакић,. „Планирање и управљање предлеима бањских
места у Србији са посебним освртом на изабране судије случаја“, Архитектура и урбанизам
29(2010): 57-65.
73 Закон о планирању и изградњи, Службени гласник РС бр. 72/2009, 81/2009, 64/2010, 24/2011,
121/2012, 42/2013, 50/2013, 98/2013, 132/2014, 145/2014
296