Viminacium

бараке нестају. Од 1951. до 1953. године наставља се изградња индустрије и
Костолац полако постаје мали рударско-индстријски град, па се од 1953. године
до 1956. године зида више стамбених зграда, дограђује се основна школа, зида се
пијаца, здравствена станица, Дом културе и дирекција рудника, а касније се
јављају индивидуалне стамбене грађевине које образују читаве улице. 522 (сл. 58)
Међутим, насеље је све више расло без урбанистичког плана, условљено
наслеђеним решењима, као што су железница и индустријска постројења,
постојали су само катастарски планови из 1929. и 1930. године (у које су 1942.
године уцртане изохипсе због отварања површинског копа), и тек 1961. године
предузеће „Генерал-план“ из Београда почиње израду урбанистичког плана. У
почетку настаје само идејно решење, са саобраћајницама и планом ширења
насеља, а наставак рада на плану следи тек 1963. године, па стамбене зграде
настају и током саме израде плана. Након усвајања урбанистичког програма 1966.
године, према њему се до 1969. године подижу стамбене зграде, неколико
индивидуалних приземних стамбених кућа, пошта и самопослуга, бункер,
складиште угља, здравствена станица, техничка школа, а гради се и паровод. (сл.
58) До 1982. године отворене су спортска сала за мале спортове и јаслице,
постављена је канализациона мрежа, изграђени су путеви Костолац-Дрмно и
Костолац-Острово, а улице су модернизоване. 523 Тек 2015. године усвојен је План
генералне регулације Костолца. 524
Што се тиче индустријских погона градског насеља Костолац, важно је
поменути да је грађевинско-архитектонски пројекат за термолектрану „Мали
Костолац“, а која је пуштена у погон 1948. године, дело архитекте Милице
Штерић (1914-1998), која је израдила пројекте и за друге термоелектране у
Србији, односно у Лучанима и Великим Црњенима, па заједно са њима
представља вредно дело индустријске архитектуре у Србији. 525 Ова електрана је
522
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 217-222.
523 исто, 217-222; Владимир Анђелковић, 140 година рудника Костолац 1870-2010 (Костолац: ПД
ТЕ-КО Костолац, 2010)
524 Обрађивач плана је био тим Архитектонског факултета у Београду, под руководством проф. др
Александре Ђукић (АФ 2015).
525 Александар. Кадијевић, “Индустријска архитектура Београда и Србије: проблеми истраживања
и тумачења“ Годишњак града Београда, LIX (2012)
169