Viminacium

(којима се омогућавају нове намене, и додају културне вредности стварањем
музеја, паркова скулптура, позоришта на отвореном и др.). 641 Каменоломима је
могуће приступити као местима са историјом, са причом коју треба наставити, а
не и нужно сакрити, чиме се трагови деструкције природе прихватају као трагови
и сведоци културног деловања човека. 642 Геолошки предео формира позадину
било ког каменолома, а дистрибуција стена и морфологија дефинишу мрежу из
које настају људске одлике, па овај спој технологије каменолома, људске
организације и геологије ствара јединствене пределе. 643
Експлоатација камена шкриљца од кога су изграђене многе грађевине
античког Виминацијума, али и грађевина каснијих периода, међу којима је и
рамска тврђава, у истоименом селу Рам престаје, па ће у будућности, у склопу
будуће презентације античке Ледерате и поменуте тврђаве, бити могуће
обележити и место преосталог каменолома адекватном презентацијом у склопу
платоа који се формирао експлоатацијом уз Дунав. Савремена експлоатација
камена у Раму на обали Дунава у каменолому није оставила трагове у природи у
виду великих понора у земљишту, већ је само одсекла део греде која се спушта ка
Дунаву, па ће процеси санације вероватно углавном бити природно завршени. И
поред тога, неопходно је проверити стабилност терена и у складу са тим га
осигурати, с обзиром на могућност угрожавања античке Ледерате, која се налази
на ивици саме греде. С друге стране тачна места античке експолатације данас су
непозната, али се може претпоставити да је читав простор Рама експлоатисан, и
да је изградња турске тврђаве сакрила ове трагове. У литератури је већ разматран
културни предео Рама, као веза између делова природне и грађене средине
просутних на подручју око тврђаве. 644
Други значајни природни ресурс који је експлоатисан приликом изградње
Виминацијума je већ напред анализирана црвенка. Савремена експлоатација
црвенке за потребе изградње путева и грађевинских блокова у падинама Сопотске
641 Sanja Gašparović, Ana Mrđa, Lea Petrović, “Modeli pejsažne sanacije i prenamjene kamenoloma:
Oporavak pejsaža“. Prostor 17(2009): 381.
642 isto.
643 Tom Heldal, Bloxam, Elisabeth.G., Storemyr, Per, „Unravelling Ancient Stone Quarry Landscapes in
the Eastern Mediterranean: Three Egyptian Case Studies“, u Broadening Horizons: Multidisciplinary
Approaches to Landscape Study, urednici B.Ooghe, G.Verhoeven (Newcastle, UK: Cambridge Scholars
Publishing, 2007), 92.
644 Mirjana Roter-Blagojević i dr. “A new life of the Ottoman fortress Ram”. Journal of Cultural
Heritage, 14/3 supplement (2013): S20–S24
444