Viminacium

вредносне категорије. На тај начин би архитектонски објекти, стамбени
комплекси и амбијенти били тумачени како ваља, живели би пунијим животом, а
баштина коју су нам претходне генерације оставиле била би очувана, унапређена
и надграђена разумевањем и континуитетом.“ 505
Као индустријско наслеђе може се издвојити и руднички сат, културно
добро са статусом претходне заштите, који се данас налази у једној од улица у
градском насељу Костолац, у торњу објекта са трафо постројењем, недалеко од
зграде некадашње „Прозивнице“, у улици којом је некада пролазила локомотива
која је транспортовала угаљ од рудника Кленовник до „ТЕ Костолац А“. 506 Када је
експлоатација угља престала у Кленовнику и дневном копу Костолац, а започела
у Ћириковцу и Дрмну, пресељене су машине, али су остали вагони, зграда
некадашње „Прозивнице“ и трафо-постројење са рудничким сатом који је
најављивао почетак и крај смене, а који је овде монтиран 1952. године и неколико
деценија је непрекидно радио. Ознака произвођача, односно чувене „Ливнице
Пантелић“ из Земуна, говори о вредном занатском производу, а година 1900. на
сатном механизму вероватно указује на годину производње. 507 Оно што је
интересантно, а везано за овај сат, је да се на разгледници старог рудника у селу
Костолац, на торњу једне од зграда рудника, налази управо овакав сат, па је
можда управо он пренет у градско насеље Костолац 1952. године, а затим уграђен
на трафо-постројење. 508 Може се поставити питање да ли је поменутом сату као
вредном културном добру индустријског наслеђа место у музеју или му треба
вратити функцију, постављањем на неко од истакнутих места у Костолцу, као
носиоца подсећања на његову рударску индустрију. 509
505 исто.
506
ДраганaСпасић-Ђурић, „Прилог проучавању историје рударства у Костолцу“, Мајдан
2/2012(2012):, 1-2.
507 исто, 8-9. Ливница Пантелић настала 1854. годинекао браварска радионица у Земуну, била је
једна од најпознатијих у Аустроугарској монархији, а до престанка са радом 1964. године
бележила је велики успон лијући звона и производећи торањске сатове за цркве и градске палате,
па се њихова звона налазе у преко 130 градова бивше Југославије, Мађарске и Румуније, па и на
Саборној цркви и Народном позоришту у Београду (исто, 8).
508 исто, 6.
509 исто
406