You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
оближњег села Кличевац, а чије обрадиве површине полако нестају услед<br />
напредовања површинског копа „Дрмно“, пронађена је 1881. године позната<br />
фигурина дубовачко-жутобрдске културе развијеног бронзаног доба, под именом<br />
„Кличевачки идол“. 32<br />
У античким изворима је забележено постојање Трибала на овом простору<br />
(што је и потврђено гробним налазима из Костолца и Дрмна), које је 335. године<br />
пре нове ере поразио Александар Македонски. 33 Након његове смрти Келти су<br />
прешли Дунав и у зони ушћа Млаве у Дунав се окупили са циљем похода на<br />
Грчку и Делфе, о чему сведочи и најстарија келтска некропола на северном<br />
Балкану, пронађена на месту са топонимом „Пећине“ у селу Костолцу (на њој су<br />
пронађени гробови који припадају келтском, али и аутохтоном становништву,<br />
датовани у период од краја IV и током III века, што указује на миран међусобни<br />
живот). 34 Након пораза код Делфа 279. године пре нове ере, део Келта се вратио у<br />
Подунавље и интегрисао са домороцима, а на простору источно од Велике<br />
Мораве антички писци помињу Мале Скордиске, односно етнички хетерогену<br />
племенску заједницу формирану од келтског, трачког, илирског и дачког<br />
становништва. 35<br />
За каснолатенско, вероватно утврђено насеље – oppidum, из II века пре<br />
нове ере, претпоставља се да се налазило на локалитету „Мали Град“, да у њему<br />
Arheološkog insituta u 2015. godini, ur. Ivan Bugarski, Nadežda Gavrilović Vitas, Vojislav Filipović,<br />
(Beograd: Arheološki institut, 2017), 74-76.<br />
32 О овом налазу видети у: Михаило Валтровић, „Земљани преисторијски кип из Кличевца“,<br />
Старинар VII/4 (1890):110-114. Тај, до тада једини примерак, у бомбардовању Народног музеја у<br />
Београду током Првог светског рата, када је најозбиљније страдала археолошка збирка, скоро<br />
потпуно је уништен (Надежда Катанић, Споменици културе, културне и научне установе у првом<br />
и другом светском рату, Саопштења XIII (1981): 242). Током 2012. године, на локалитету „Над<br />
Клепечком“, угроженом радом површинског копа, пронађенe су још две антропоморфне фигурине<br />
ове културе (видети у: Saša Redžić, Mladen Jovičić, Ilija Danković, „Iskopavanja na lokalitetu Nad<br />
Klepečkom (Viminacijum)“, u Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2012. godini, ur.<br />
Snežana Golubović, Dragana Antonović, Vesna Bikić (Beograd: Arheološki institut, 2014), 62, 65).<br />
33 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 17.<br />
34 исто, 17-18. Осим поменуте ранокелтске некрополе, истражене су и друге келтске и латенске<br />
некрополе или појединачни гробови, и то на локалитетима „Рудине“ у селу Костолац, „Репњак“ - у<br />
градском насељу Костолац, и на десној обали Дунавца у селу Костолцу, док су каснолатенски<br />
предмети пронађени на локалитету „Чаир“ у селу Костолац, а каснолатенске јаме на локалитету<br />
„Над лугом“ у селу Дрмно. Највећи број налаза из периода Келта и Скордиска потичу и са<br />
Костолачког острва и Аде Чибуклије, која су за Скордиске вероватно имала улогу refugium-у у<br />
време опасности од непријатеља (исто, 18-19; видети и у: Драгана Спасић, „Случајни налази са<br />
локалитета „Чаир“ у Старом Костолцу“, Viminacivm 7 (1992): 5-22 и у: Милица Тапавички-Илић<br />
2007 Тапавички-Илић, Милица, „Келтски гробови са Рудина у Старом Костолцу“, Гласник<br />
Српског археолошког друштва 23 (2007): 245-252).<br />
35 исто, 17-19.<br />
21