Viminacium

градска већница, хришћанска црква, житница, седиште градске префектуре, али и
штала за владине коње. Своје очување грађевина дугује управо континуитету
употребе, без разградње и одношења грађевинског материјала. 110
Историјска разарања, вишевековно разграђивање насеља и одношење
грађевинског материјала и после нестанка Виминацијума, које је трајало све до
почетка овог века и увођења сталне заштите налазишта, као и површинска
експлоатација угља са којом данас нестају многа периферна насеља античког
Виминацијума, разлози су због којих данас на овом простору има мало надземних
делова његове архитектуре. Михајло Валтровић је још крајем XIX века, а после
својих ископавања, писао да би зидови грађевина којима следи истраживање,
услед вишевековног уништавања, ретко где били виши од једног метра. 111
Данашњи изглед грађевина Виминацијума је тако последица многих историјских
догађаја кроз које је овај антички град прошао и који су одредили његов
дисконтинуитет. 112
Tоком свог постојања Виминацијум је више пута разаран, у пожару и
освајањима, а онда поново грађен на темељима старих грађевина. После упада
Дачана 81. и 85. године, десило се пустошење и пљачкање, 113 а почетком друге
половине III века, после побуне у војном логору Виминацијума, цар Галијен је
„казнио“ присталице побуњеника у Мезији „и то не само војнике, но и цивиле.“ 114
Још једно разарање града се вероватно десило крајем IV века, када су Готи на
путу ка Италији прешли преко њега. Хуни су га у V веку разорили и опљачкали,
крајем истог века су га заузели Авари, коначно је пао током VII века, под налетом
Словена. 115 Након ових догађаја, на овом простору није никло градско насеље.
110 James C. Anderson, Roman Architecture in Provence (New York: Cambridge University Press, 2013),
104.
111 Видети: Mихаило Валтровић, „Откопавања у Костолцу“, Старинар 1, 1-4. део (1884):8.
112 О различитим уништењима Виминацијума видети и у: Emilija Nikolić, Dragana Rogić, Jelena
Anđelković Grašar, “Catastrophes as an Inevitable Result of Civilizations Flow: Relocation and
Dislocation of Historical Physical Structures at the Archaeological Site of Viminacium, Serbia”, u Studies
on Disasters, Catastrophes and the Ends of the World in Sources, Acta Archaeologica Pultuskiensia vol.
IV, ur. J. Popielska-Grzybowska, J. Iwaszczuk (Pułtusk: The Pultusk Academyof Humanities, 2013), 213-
222.
113 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 23-24.
114 Miroslava Mirković, Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji (Beograd: Arheološko društvo
Jugoslavije, 1968), 72.
115 isto, 73.
239