Viminacium

основу ових извора, на подручју Града Пожаревца има око 5.000 Рома. Од њих
највећи број живи на неколико локација у градском насељу Костолац. 702
У Србији је у време почетака индустријализације било врло мало
професионалних рудара, па су долазили многи странци. 703 Први досељеници у
рудник у селу Костолац су били из данашње Чешке и Баната, а нешто касније и
они из Словеније. Прву школу у Костолцу је отворио 1878. године Славибор
Бројер, рођен у Чешкој. После завршене пољопривредне школе посветио се
васпитању омладине оснивајући „Завод за васпитање запуштене младежи“. У
1877. години напушта Чешку и настањује се у Костолцу где отвара приватни
„Завод“ и остаје до 1881. године, када због финансијских проблема иде у
Лесковац, а затим и у Хиландар, где се замонашио. 704 Већ је у приказу историје
рудника поменут инжењер који је покренуо Вајфертов рудник, Чех Фрања
Шистек. Ту је и Јосип Јекл, сувласник рудника Кленовник, и многи други, али и
њихови потомци који и данас овде живе. 705
Први Словенци су у село Костолац дошли током Првог светског рата, када
је део војника Аустроугарске мобилисан за рад у костолачком руднику коме је
недостајало рудара, јер је већина рудара била мобилизована у српску војску, а
остало становништво није знало да обавља овај посао. Зато је 120 војника из
аустроугарске војске, који су били бивши рудари из Словеније, Хрватске,
Словачке и Аустрије насељено у село Костолац. Добили су куће и станове које је
поседовао рудник или оне које су становници села напустили отишавши у рат. У
селима је било много удовица и девојака, па су многи млади рудари овде
засновали породице. Такође, у периоду између два рата, у време Краљевине
СХС/Југославије се доселило ново становништво словеначког порекла. Неки од
њих су дошли из Словеније као инжењери за рад у руднику Ђорђа Вајферта. У
старом руднику је постојао тамбурашки оркестар сачињен од словеначких рудара
702 исто.
703
Живка Ромелић, „Рударски станови у севеероисточној Србији“, Гласник Етнографског
института 49 (2000): 225.
704 Владимир Анђелковић, 140 година рудника Костолац 1870-2010 (Костолац: ПД ТЕ-КО
Костолац, 2010), 27.
705 Са друге стране Дунава, у општини Бела Црква, јединој општини у којој је чешки језик у
службеној употреби, постоји Чешко Село, једино село у Србији у коме већину чине Чеси и уједно
најмање село у Војводини. У њему Чеси живе од 1837. године, а дошли су из Шонтала у Чешкој.
Овде се налазе етно-музеј и црква (РТС, „Češko selo u Banatu na ivici opstanka, 11.12.2017“,
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/2967567/cesko-selo-u-banatu-na-iviciopstanka.html).
203