You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
као и делови рудника, па посетиоци шетају по њима. „IBA не жели да сакрије<br />
индустријско наслеђе, већ да га покаже“, а „идеја је да изградимо везу и са<br />
прошлошћу и са животном средином,“ рекао је Сорен Хојка (Sören Hoika), који<br />
води туристичке руте по садашњим атракцијама. 701 (сл. 95)<br />
Поучени искуством из Рура и Лужице можемо поставити питање да ли би<br />
нешто слично било успешно на територији Костолца након завршетка<br />
експлоатације угља у површинском копу „Дрмно“. Много мања територија би<br />
вероватно током ових процеса била олакшица, али без подизања целе<br />
интервенције на национални ниво, будућност овог простора не постоји. С друге<br />
стране, обнова малог рударског насеља Ђорђа Вајферта, уз учешће креативног<br />
сектора, и чак и почетно улагање државе, можда може бити веома успешан. Оно<br />
што у овом размишљању буди недоумице је Сењски рудник, у коме Музеј<br />
угљарства постоји од 1974. године, а чије је рехабилитација заједно са машинском<br />
радионицом - која је такође постала музејски простор, и управном зградом, уз<br />
уређење музеја на отвореном са рударским машинама, извршена у последњим<br />
годинама, 702 па је 2014. године простор отворен за посетиоце. Међутим и поред<br />
неоспорне историјске вредности и постојања очуваних вредности мале локалне<br />
заједнице чији припадници овде живе и раде у још увек активном подземном<br />
руднику, и где исти лифт вози рударе у јаму још од 1872. године, економска<br />
оправданост овог процеса уз данашњи мали број посетилаца тешко се може<br />
замислити. 703 Можда се разлог крије у одлици овог места због које је у другој<br />
половини XIX века Костолац од њега преузео улогу главног покретача српске<br />
701<br />
Тhe Guardian, “Life after lignite: how Lusatia has returned to nature, 10.09.2014“,<br />
https://www.theguardian.com/environment/2014/sep/10/lusatia-lignite-mining-germany-lake-district.<br />
702 Пројекат су израдили архитекте Михаило Тимотијевић и Мирослава Петровић-Балубџић.<br />
Пројекат под именом „Парк индустријског наслеђа Сењски рудник у близини Деспотовца“, је<br />
добио награду на 34. Салону Архитектуре 2012. године у категорији „Архитектура пројекти“, „за<br />
допринос у реинтерпретацији наслеђа кроз враћање аутентичних елемената у форми и материјалу,<br />
као и увођење пратећих елемената савременог дизајна у функцији пренамене једног од<br />
насјстаријих индустријских комплекса у Србији у особени музеј на отвореном који треба да<br />
обезбеди трајну слику аутентичне средине.“ Такође, након извођења пројекта под именом „Музеј<br />
угљарства – Регионални центар индустријског наслеђа – Сењски рудник“, добио је 2015. године<br />
Годишњу награду Удружења Архитеката Србије, за најуспешније архитектонско дело из свих<br />
области архитектуре реализовано у протеклој години. Видети на MPU, 34. „Salon arhitekture:<br />
Nagrade“, www.mpu.rs/srpski/temporary/izlozbe_2012/02_34sa/34sa_nagrade.html).<br />
703 У периоду од отварања августа 2014. године до истог периода 2016. године рудник је посетило<br />
само 3.000 посетилаца. Даљи планови за развој укључују увођење посетилаца у јамски ходник у<br />
коме би били приказани сегменти рударског рада из свих историјских периода (Večernje Novosti<br />
Online, „Kramp i lampa, prava atrakcija“.<br />
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:626274-Kram-i-lampa-prava-atrakcija)<br />
465
Change language