Viminacium

профилацијом, а око прозора се јављају профилисани оквири са богатом
декорацијом. Ово увођење елемената градске архитектуре се нарочито односи на
период између два светска рата, када се појављују и нови типови грађевина,
настали прилагођавањем градске куће сеоском начину живота, па тако на више
места постоје зидане грађевине које у приземљу имају амбар или стају, а на
спрату становање и кош. 476
Помоћне зграде су стаја, кош, амбар, кошара (штала), обор, кочина, „а по
неке куће имају и хлебну пећ, чардак, плетару, наслон, казаницу и нужник.“ 477 Од
њих се до данас очувао мали број, а оних старијих од сто година више нема. 478
Између два рата, за градњу ових грађевина се све више користи опека, а грађевине
су и даље вишефункционалне, када се код њих јавља и летња кујна, а граде се и
као спратне. 479
Из напред наведених типова спонтано настале сеоске архитектуре, издваја
се насеље Острово, чија је, као што је напред написано, архитектура
успостављена од стране аустријске власти у другој половини XVIII века. 480
Градско насеље Пожаревац - Пожаревац је ослобођен од Турака 1815.
године, а по особођењу варош је била скоро потпуно разорена, међутим, убрзо
оживљава трговина и град почиње се развија, па овде 1825. године кнез Милош
устројава своју другу престоницу, подиже свој конак и читав читав ансамбл
објеката око њега. 481 Године 1892. Пожаревац добија регулациони план, који је
израдио инж. Јефта Стефановић, професор Универзитета у Београду, примењиван
до 1915. године, али су током рата примерци изгубљени, па се након рата
наставило са градњом на већ формираним регулацијама (иако је Пожаревац, као
једна од старијих вароши, био са специфичном и неправилном уличном мрежом,
476 На подручју постоји више кућа богатијих породица са врло развијеном основом, али су оне
углавном настале из више доградњи, као што је кућа Гојка и Гордане Ђурић у Дрмну (исто).
477 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 6-7.
478 РЗЗЗСК Смедерево. Услови чувања, одржавања и коришћења споменичког наслеђа и утврђене
мере заштите у оквиру граница Просторног плана Града Пожаревца (Смедерево: РЗЗЗСК
Смедерево, 2012), 12.
479 Својим изгледом и наменом се издваја кош над шталом Александра Илића- ћурчије у Дрмну,
јер има ограђен трем који је служио за сушење штављених кожа (исто).
480 исто, 11.
481 исто, 8.
158