Viminacium

Михаило Валтровић је 1882. године записао и да јаму за „позориште“
односно место на коме је он мислио да се налазило римско позориште, а где је
2007. године откривен амфитеатар, локално становништво назива „Тавница“ или
„Тавничиште“, јер је ту била тавница. 656 Даница Ђокић и Драган Јацановић су
1992. године за њиве северно од „Малог чаира“, односно у близини простора
амфитеатра, забележили назив „Тамничиште“ и предање да су се ту налазиле
римске тамнице. 657
У селу Дрмно је био локалитет „Корабе“ је велика природна депресија, у
чијој се средини налазио бунар звани „Светиња“, озидан каменом у чијем горњем
делу се налазио уклесан натпис за који се мислило да потиче из периода од XIII до
XV века. Тридесетих година XX века над бунаром је подигнута мала богомоља са
иконама Свете Петке којој је извор и посвећен. Верује се да је вода лековита, па
становници из целе околине посећују ово место, пале свеће и моле се. На ширем
простору откривени су остаци из антике и средњег века. Микротопоним „Кораб“
се може довести у везу са старословенском речи корабль која значи брод, што би
могло да буде асоцијација на изглед депресије. 658 Наведени локалитети из Дрмна
су нестали радовима површинског копа угља.
У селу Кличевац као и у селу Дрмно постоје Деонице, а локалитет
„Клепечка“ је заједнички за ово село и село Костолац. „Клепечка“ је иначе име за
део лесне греде, која је ивица Стига, односно Божевачке греде. „Катански брод“ је
локалитет на Дунаву, заједнички за Костолац и Кличевац, одакле је ишла скела за
Дубовац у Банату, а термин брод овде означава место прелаза преко воде. „Носак“
је локалитет на коме је површински откривен антички локалитет оивичен
дубоким рововима, који је контролисао читав ток Дунава код Стига. „Помрлово“
је поток са чијег извора су чобани пили воду чувајући стоку. По легенди овде је
некада давно живео народ који је изумро („владо је помор и помро је велики
народ“). У доњем току потока налази се велика некропола из касног бронзаног
доба. И у Кличевцу постоји „Рит“ где су некада били ритови који су исушени. 659
Велики број локалитета у Кличевцу је нестао радом површинског копа. У селу
656 Mихаило Валтровић, „Откопавања у Костолцу“, Старинар 1, 1-4. део (1884): 103.
657 Даница Ђокић, Драган Јацановић, „Топографска грађа Стига“, Viminacivm 7 (1992): 74.
658 исто, 75.
659 исто, 66-68.
194