Viminacium

греде је заустављена тек пре неколико година, а уз рушење неких од грађевина
рударске колоније, оставила је простран раван плато који се пружа од ивице греде
до улице која пролази кроз колонију. Улаз у старо рударско окно је са друге
стране улице у истом делу колоније, па би цео простор могао да буде презентован
као целина везана за експлоатацију црвенке, али и сам подземни рудник. С
обзиром да је појава црвенке везана за одређену врсту тла, она се не среће често и
требало би овај простор заштитити и као вредно геонаслеђе. У Чешкој је за
споменик природе 1997. проглашено Medlovický лежиште овог материјала,
настало на простору рудника угља, паљењем глине и њеним претварањем у
порцеланит, односно на исти начин као што је настало лежиште у Костолцу, а
материјал зове červenice и červenka. 645 Интересантно би било у даљим
истраживањима проверити порекло речи црвенка, с обзиром на сличност са
чешким називима за исти материјал, а уз знање да су Чеси били једни од првих
рудара досељеника у костолачком руднику.
Што се тиче позајмишта глине за опеку која се израђивала у римском
Виминацијуму, осим постојања предања да је оно било на локалитету „Корабе“,
који је уништен површинском експолатацијом угља, а где је постојала велика
депресија у терену, претпоставља се да су ову улогу имали простори на десној
обали Млаве, што је и оправдано с обзиром на место проналаска занатског центра
са опекарским пећима у близини. За сада положај неког већег позајмиштаније
потврђен, осим што је, као што је напред поменуто, током ископавања на
локалитету „Рит“ у 2013. години пронађена јама, која је вероватно најпре служила
као позајмиште глине, а касније као отпадни простор датован у III век. 646
С обзиром да су места експлоатације глине до данас недовољно позната,
један од видова презентације ове вековне делатности, као и производње опеке и
керамике, могла би бити и организација радионице за израду ових производа у
645 У Чешкој је међутим, материјал до касног XIX века врло мало коришћен. Oд тада је
употребљаван у дробљеном облику за засторе путева, за зидање и справљање малтера, а
експлоатисали су је и мештани, све до седамдесетих година XX века, када је започела обимна
експолатација и трајала до деведесетих година. Од тада је забрањена, а 1997. године је простор
проглашен за споменик природе, мада лежиште мештани и данас илегално експлоатишу (P.
Čtyřoký, F. Novák, “Flyš a medlovické porcelanity v jižní části Chřibů“ Čas. min. geol., 23/1(1978):77-
86; Geologické lokality,“Medlovický lom”, http://lokality.geology.cz/644; Itras, “Medlovický lom”,
http://itras.cz/medlovicky-lom/)
646 О овом ископавању видети у Ilija Danković, Svetlana Petaković, „Istraživanja na lokalitetu Rit
(Viminacijum)“, u Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog institute u 2013. godini, ur. Dragana
Antonović (Beograd: Arheološki institut),, 60-63.
445