Viminacium

Интересантно је приметити један вид везе коју становништво на подручју
Костолца гради са римским наслеђем, на популаран начин, а то је именовање
простора и догађаја. Осим локалних места окупљања као што су продавница
„Виминацијум“ у селу Костолац, или кафе „Цезар“ у Дрмну, у градском насељу
Костолац се налази локална телевизија „TV Viminacium“, и позориште
„Castellum“, а већ скоро деценију се одржавају позоришне свечаности у овом
насељу под именом „Viminacium Lumen Meum.“ На улазу у град Пожаревац из
правца Костолца се налазе три мала сокака, која носе имена „Улица Маргума“,
„Улица Феликса Каница“ и „Улица Виминацијума.“ 839 Такође, грб градске
општине Костолац је стилизован грб Виминацијума, а грб Културно-спортког
центра у Костолцу је цртеж античке грађевине. Слична обележја је имао и стари
Вајфертов рудник, па је сам Вајферт издавао спомен плакете у облику кованице,
на чијем аверсу је био његов лик са натписима на латинском, а на реверсу грб
Виминацијума. На торњу у рударској колонији је са једне стране био руднички
сат који је најављивао почетак и крај смене, а са друге грб Виминацијума. 840
С обзиром да се „наша друштвена интеракција великим делом састоји од
тога што једни другима говоримо шта је исправно мишљење, и што на погрешно
мишљење бацамо кривицу“, и да је то „начин на који градимо институције, на
који месимо идеје других и на који други месе наше идеје док не добију
заједнички облик“, 841 можда би утицај оних „који су поносни на оно што њихов
крај има“ и који „мисле да је грех узети културно благо“ на оне друге могао осећај
места учинити целовитим, односно код свих становника вратити емоције,
продубити сазнања и усмерити ка очувању културног предела. Михаило
Валтровић је записао да „на овим њивама Костолчани већ одавна зими и кад
иначе тежачког рада немају, откопавају гробнице, растурују их, и тако добивену
опеку или камен продају по околини, или сами употребљавају у своје разне
грађевине.“ 842 Међутим, Михаило Миладиновић пише и да велики број сељака
839 Мiomir Korać i dr, Roman Limes in Serbia (Belgrade: Institute of Archaeology, 2014)
840
ДраганaСпасић- Ђурић, „Прилог проучавању историје рударства у Костолцу“, Мајдан
2/2012(2012): 4.
841 Ljubica Milosavljević, Baština i kriminal: Seljak kao nadri-arheolog (Beograd: Univerzitet u
Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2010), 82-83.
842 Mихаило Валтровић, „Откопавања у Костолцу“, Старинар 1, 1-4. део (1884): 123, 9-10.
507