Viminacium

скоро да нема писаних помена. Један од њих је преглед индустрије камена поред
Дунава, у списку из 1936. године, у коме су у области Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља, поред Рама, наведени још и Голубац, Брњица и
Добра. 224
У Путовођи (адресару) кроз Пожаревац и срез Градимира Вуловића из
1939. године, од званичних занатских радњи у селу Костолцу забележено је
постојање једне абаџијске, једне берберске, једне ковачке, две месарске, једне
обућарске, две столарске, једне ћурчијске и чак четири кројачке, што је
интересантно, јер су само у њему од свих села у срезу званично забележени
кројачи, док је у Дрмну била једна зидарска, једна коларска, једна столарска и
четири ћурчијске радње. Путовођа је објавио и да сва села имају школе, али и да
осим у два највећа села, односно у Смољинцу и Божевцу, санитетске установе са
лекарима постоје само још у селу Костолац (наведено је да рудници у Костолцу и
Кленовнику имају и своје хонорарне лекаре). Једини спортски клуб који је
забележен је био управо у селу Костолцу, и то фудбалски спорт клуб „Свети
Ђорђе“ образован од рудара. 225 Очито је да су поменуте радње и установе у
Костолцу настајале због постојања рудника и радничке колоније.
У Путовођи је наведено да је село Дрмно, крајем четврте деценије XX века
имало 190 домова и 1.024 становника, док Костолац тада има 260 домова и 2.400
становника, а Пожаревац 3.280 домова и 16.000 становника. 226 И поред убрзане
индустријализације пожаревачког краја, главно занимање становништва среза
пожаревачког је, према запису из 1939. године, била управо пољопривреда, а
пољопривредно земљиште је заузимало око 80% целе територије. 227 Тек након
развоја градског насеља Костолац, изградње теромелектрана и површинских
копова, овај однос почиње да се мења, са нестајањем пољопривредних површина.
224 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 80-81.
225 Градимир Вуловић, Путовођа (адресар) кроз Пожаревац и срез (Пожаревац: Штампарија
Ђорђа Наумовића, 1939, 52-57.
226 исто, 52.
227 исто, 52-57.
50