Viminacium

према подацима истог тефтера за 1735. годину, поново смањен на тридесет. 75
Након поновних ратова и сеобе, а током последњих аустријско-турских ратова у
периоду од 1787. до 1791. године, односно за време Кочине крајине 1788. године,
у селу Костолцу је по предању било само осам кућа. 76 Тек након овог периода
наступа период интензивног досељавања предака данашњег становништва, које
достиже максимум у првим деценијама XIX века. 77 У 1818. години село Костолац
има тридесет седам кућа, а у 1822. години већ педесет две. 78 Након 1825. године и
обнове манастира Рукумија, он постаје мирска црква, при којој су биле
брадарачка и костолачка парохија у коју су спадала села Костолац - 87 домова,
Дрмно - 66 домова и Кленовник - 62 дома. 79 У 1846. години Костолац има нешто
мање домова, односно осамдесет, али са развојем рудника село напредује, па
1910. године има већ 260, а 1921. године 285 домова. 80
Током истраживања историјског развоја српских сеоских насеља срећемо
три термина која их карактеришу, а то су село, селиште и мезра. Селиште је у
средњовековним српским документима био термин којим је најчешће означавано
напуштено насеље, али и земљиште са кућом и окућницом, заселак, село и
слично. 81 Међутим, селиште није било само напуштено, бивше село, већ и
потенцијално будуће насеље, које има свој атар и у погодном тренутку, доласком
новог становништа, често бива обновљено. 82 Термин мезра који срећемо у
турским дефтерима је представљао само она села која су запустела и тако на дужи
рок или трајно постала селишта. 83
Наведени подаци о средњовековним сеоским насељима Браничева у првим
османским пописима из друге половине XV века, у којима су записана села и
75 Гордан Бојковић, Небојша Ђокић, Средњовековне цркве и манастири у Браничеву по српским и
аустријским пописима из XVIII века (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2016), 43.
76
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 210.
77 Петар Влаховић, „Етнички процеси и етничка симбиоза становништва североисточне Србије“, у
Етнички односи Срба са другим народима и етничким заједницама, ур.Н. Пантелић (Београд:
Етнографски институт САНУ, 1998), 98.
78 Михаило Миладиновић, Пожаревачка Морава (Београд: Српска краљевска академија, 1928), 31.
79 Гордан Бојковић, Небојша Ђокић, Средњовековне цркве и манастири у Браничеву по српским и
аустријским пописима из XVIII века (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2016), 108.
80 Михаило Миладиновић, Пожаревачка Морава (Београд: Српска краљевска академија, 1928), 31.
81 Раде Михаљчић. Прошлост и народно сећање. Београд: Гутенбергова галаксија, 1995, 131.
82 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007, 45.
83 исто.
231