Viminacium

кроз дескриптивни метод. Кроз историографски метод, а уз анализу и синтезу
података из литературе, је сагледан и утицај друштвеног контекста на
дисконтинуитете развоја Виминацијума.
У циљу добијања неопходне теоријске базе за формирање концепта
заштите Виминацијума спроведена је синтеза савремених теорија из области
културног наслеђа, као и анализа праксе у оквиру конкретних простора и
грађевина у свету. Даљом анализом је сагледано данашње стање простора
Виминацијума кроз валоризацију његове досадашње заштите и презентације.
Приликом валоризације ширег простора прво је примењен дескриптивни метод,
након чега су кроз синтезу и специјализацију донети закључци валоризације. У
оквиру ревалоризације је простор представљен кроз јединствен концепт заштите и
презентације. Затим је кроз анализу и дескрипцију одређених специфичних тема,
везаних за процесе у оквиру заштите наслеђа, а уједно и њихову примену на
конкретни простор, кроз метод генерализације даље развијан усвојени концепт са
предлозима унапређења заштите и презентације простора. Закључци су донети
кроз метод индукције.
Основне изворе спроведеног истраживања чине текстуална, фото и
техничка документација Археолошког института у Београду и надлежних завода
за заштиту споменика културе, као и објављени извештаји досадашњих
истраживача овог простора.
Објављена истраживања из области историје архитектуре и урбанизма, као
и историје уметности и теорије заштите и презентације наслеђа, по природи ове
докторске дисертације су и њен ослонац. Међутим, рад на дисертацији је
неизбежно обухватио и истраживања из опште историје, археологије, етнологије,
антропологије, геологије, географије, технологије, социологије, психологије,
економије и многих других научних области.
1.2 Преглед теоријских извора и досадашњих истраживања
Досадашње научно истраживање античког Виминацијума било је углавном
усмерено на утврђивање хронологије настанка и развоја војног логора и насеља,
њихове међусобне односе и улогу војске у животу насеља, начине сахрањивања и
9