Viminacium

У време Римског царства, никакав закон или претња нису моглаи
осигурати да гробна места неће бити поремећена, многобројне гробнице
подигнуте током I века нове ере дуж путева ван капија Остије су биле уништене у
раном II веку да би се направио простор за нове гробнице услед пораста броја
досељеника у граду, а ширење предграђа у доба pax romanе постаје погубно за
некрополе дуж путева (пример је некропола Салоне, чији је велики број
надгробних споменика завршио у новим бедемима око предграђа већ око 170.
године). 152 Нагдробни споменици су употребљавани и за следеће сахране, 153 а
поновна употреба паганских споменика на каснијим хришћанским гробљима је
била честа, иако су Теодосије и Валентинијан III у IV и V веку забранили
уништавање и поновну употребу гробница, посебно од стране свештенства за
израдњу цркава. 154
На локалитету „Више бурдеља“ античког Виминацијума, 1977. године су
пронађени остаци римске некрополе, датоване у средину III века и једне веће
грађевине, која припада другој половини IV века, а чијим подизањем је некропола
уништена, те су делови гробних конструкција, саркофага и надгробних споменика
уграђени у њу. Функција грађевине није утврђена, односно не зна се да ли је била
економског или сакралног карактера и зашто је подигнута баш на некрополи. 155
Током ископавања на локалитету „Пећине“ на Виминацијуму 1990. године,
откривен је саркофаг који није био клесан из комада камена, већ грађен из више
секундарно употребљених камених елемената. Сахрана је одређена у IV век. Један
од елемената, постављен као подужна страна саркофага представља нагробни
ur. T. Opper (London: The British Museum, 2016), 19-30). Слично се десило и са амфитеатром у
Мериди чији је уграђен натпис говорио да је изграђен 7. године пре нове ере, у време Августа, али
су радио-карбон методе малтера показале да је ипак изграђeн скоро век касније (Видети у: John
Hale, i dr. “Dating Ancient Mortar Although radiocarbon dating is usually applied to organic remains,
recent work shows that it can also reveal the age of some inorganic building materials“, American
Scientist 91(2003):136
152
Miroslav Katić, „Nova razmatranja o kasnoantičkom gradu na Jadranu“, Opvsc. archaeol.
27(2003):523.
153 Надгробни споменик једног Римљанина и његове жене из II века у Колоњу је око 270. године
окренут наопачке и искоришћен за сахрану другог брачног пара. Један надгробни споменик
војника из Мајнца је касније издубљен у импровизовани саркофаг, а споменик другог војника је
употребљен за поклопац саркофага (Maureen Caroll, Spirits of the Dead: Roman Funerary
Commemoration in Western Europe (New York: Oxford University Press, 2006), 84-85).
154 Maureen Caroll, Spirits of the Dead: Roman Funerary Commemoration in Western Europe (New
York: Oxford University Press, 2006), 84-85.
155 Miroslav Jeremić, „Viminacium – Kostolac, arhitektura na lokalitetu Više Burdelja“, Аrheološki
pregled 19(1977): 55-57.
248