Viminacium

Глушцима код Шапца, пројектовану 1924. године, за коју пише да је у
хоризонталном и вертикалном плану готово идентична цркви у Костолцу, а
разлику види у орнаментици и обради фасаде. Што се тиче цркве у Кумодражу,
такође налик костолачкој, Лукић наводи да пројекат за њу потписују Жарко Татић
са „својим начелником и професором Пером Поповићем“, што сазнаје из
примерка оригиналног пројекта цркве из 1923. године. 406 Анка Стојаковић пише
да је за обнову Жиче, одлуку донела Комисија за очување старих споменика у
целини према замисли Петра Поповића, а коју су цртежима уобличили Жарко
Татић и Александар Дероко. 407 Могуће је зато да је Жарко Татић заиста и био
пројектант костолачке цркве, која је била поверена професору Поповићу, а радећи
као његов сарадник.
Свечаности освећења Цркве Светог Георгија присуствовао је Патријарх
српски Димитрије, а звона за цркву су поклонили Ђорђе Вајферт, Фердинанд
Грамберг, индустријалац из Београда и Рудокоп угља у Костолцу. 408 Свето
Јеванђеље и велики златни крст били су поклон краља Александра I. 409 На
прозорима певница су иконе у стаклу које су рађене у Француској. Пространи
брод је живописао руски академски сликар Андреј Биценко (1886-1985), 410 кубета
и иконостас је радио академски сликар Милутин Михаиловић, а две иконе је
радио Урош Предић (1857-1953). 411 Црква Светог Георгија је тако један од важних
трагова деловања српских архитеката из доба Краљевине СХС, али и једна од
оних грађевина која показује тадашње међусобне везе у српском друштву
406 Миладин. Лукић, „Архитекта Жарко Татић: Поводом 120 година од рођења (1894-1931)“,
Модерна конзервација, 2 (2014): 69-70, 73.
407 Анка Стојаковић, „Обнова споменика архитектуре у Србији између два рата“, Рашка баштина
2:262. Као једно од заједничких дела архитеката Петра Поповића и Александра Дерока, наводи се
и Црква Сверих Врача у Летњиковцу код Пожаревца, изграђена 1926. године (Александар
Кадијевић, „Градитељска делатност Петра Ј. Поповића у југоисточној Србији (1908–1930)“,
Зборник Матице Српске за ликовне уметности 40: 227), односно само једну годину након
костолачке цркве. Летњиковац је локација на граници између села Бубушинац и Маљуревац,
веома близу села Костолац. Њени задужбинари су били Лазар и Лепосава Карамарковић.
408
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 216.
409 Константин С. Богдановић, Драгутин В. Тодић, велики хришћанин и родољуб (Београд:
Јединство, 1928), 73.
410 Андреј Биценко је израдио живопис и за Цркву Ружицу на Калемегдану, а касније и
Вазнесењску цркву у Београду.
411
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 216.
146