Viminacium

постоје специфичне смернице. Према Смерницама „путеви наслеђа се састоје од
опипљивих елемената чији културни значај долази од размене и мултидимензионалног
дијалога међу државама или регионима, и који илуструју
интеракцију кретања дуж руте, у простору и времену. Током одлучивања о упису
једне руте на Унескову Листу светског наслеђа, потребно је захтев за изузетном
универзалном вредношћу према Смерницама повући, а прихватити следеће: пут
наслеђа је заснован на динамици кретања и идеји размене, са континуитетом у
простору и времену, односи се на целину, где пут има вредност већу од збира
елемената који је чине и кроз који добија свој културни значај, наглашава размену
и дијалог између држава или између региона, и вишедимензионалан је, уз
развој различитих аспеката који се додају његовој основној намени, која може
бити религиозна, комерцијална, административна или нека друга; пут наслеђа се
може сматрати специфичним, динамичним типом културног предела;
идентификација пута наслеђа је заснована на колекцији предности и опипљивих
елемената, који су сведочанство значаја самог пута; услове аутентичности би
требало применити на основу значаја пута и других елемената који га чине (у
обзир се узима трајање пута, као и искрене жеље за развој људи на које она утиче,
а ово би требало да буде размотрено унутар природног оквира пута и његових
нематеријалних и симболичких димензија). 312
Кључни фактори успеха једног пута културе, према Александри Терзић,
Жељку Бјељац и Радмили Јовановић из Географског института САНУ „Јован
Цвијић“, су јединственост, одрживост, повезивање атракција, осигуравање
квалитетне инфраструктуре и супраструктуре, партнерство и умрежавање
стејкхолдера, институционализован систем управљања и маркетинга,
интерпретација и анимација на рути, стратешко планирање, брендирање и
позиционирање. Тако би, према овим ауторима, један пут културе требало да буде
путовање кроз више атракција, где би сви елементи на путу требало да имају
приближан значај, само један од њих би носио улогу центра, а најатрактивније
дестинације би биле обично на почетку или на крају пута у сврху привлачења
туриста и њиховог усмеравања ка оним местима у оквиру пута која то не би могла
312 UNESCO, The Operational Guidelines for the Implementation of the World Heritage Convention,
https://whc.unesco.org/en/guidelines/. Поред њих, до данас су на у Смернице накнадно доспели
културни предео, историјски градовии градски центри, као и историјски канали.
349