You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
оставио Константин Богдановић, учитељ из истог села и савременик процеса њене<br />
изградње. 14<br />
Етнолог Надежда Пешић-Максимовић је писала о споменичким<br />
вредностима сеоских центара у Србији и тако дала важну основу за проучавање<br />
сеоских насеља предметног подручја и њиховог развоја од XVIII века, баш као<br />
што су то учинили архитекте Александар Дероко (1894-1988), Бранислав Којић<br />
(1899-1987) и Ранко Финдрик (1922-2004), а на тему народног неимарства.<br />
Народно неимарство предметног подручја су описали генерал Милутин<br />
Миленковић (1886-1968) и инжењер Живојин Протић, а оно из самог села<br />
Костолац нам је приказао архитекта Драган Фелдић (1937-2017). Архитекта<br />
Бранко Максимовић (1900-1988) је својим делом Urbanizam u Srbiji тридесетих<br />
година прошлог века писао о оснивању и уређењу насеља у периоду обнове<br />
Србије под кнезом Милошем, који је један од пресудних периода у развоју<br />
простора Виминацијума. У овом смислу је драгоцено и дело које описује простор<br />
Пожаревца у 1829. години, а које је написао Ото Фердинанд Дубислав вон Пирх<br />
(Otto Ferdinand Dubislav von Pirch, 1799-1832). 15<br />
Каснији живот подручја кроз људе, природна богатства и привредни<br />
развој, од времена кнеза Милоша до седамдесетих година прошлог века, су<br />
између осталих, приказали Сретен Стојковић (1854-1928), Градимир Вуловић,<br />
Милутин Миленковић, Живојин Протић, Михаило Миладиновић и Небојша<br />
Ђокић. Живот подземног рудника, каснији процес настанка градског насеља<br />
Костолац и индустријализације простора је описан у више текстова које су нам<br />
оставили професори универзитета, некадашњи инжењери и запослени<br />
костолачких рудника, али и локални ентузијасти. 16<br />
Што се тиче анализе и предлога заштите и презентације наслеђа на овом<br />
простору, литература на ову тему скоро потпуно изостаје. Овде се издваја само<br />
римски Виминацијум кога су у оквиру ове области обухватили сарадници<br />
Археолошког института у Београду, односно Миомир Кораћ, Снежана Голубовић,<br />
Немања Мрђић, као и Јелена Анђелковић Грашар, Милица Тапавички-Илић,<br />
Драгана Рогић и ауторка ове дисертације. Марко Николић је у својој магистарској<br />
14 Радови наведених истраживача су део библиографије.<br />
15 Ото Фердинанд Дубислав вон Пирх је био немачки официр и путописац.<br />
16 Радови наведених истраживача су део библиографије.<br />
13
Change language