Viminacium

Браничева српској држави од стране краља Драгутина, па до турских освајања. 342
Од пропасти средњовековне Србије и падања под турску власт постепено престаје
живот у многим манастирима и црквама, који постају мете напада, рушења и
паљења, а њихова обнова је незнатна. 343
Након османског освајања Браничева 1437. године, седиште је пренето у
Смедерево, а могуће је да је браничевски митрополит прешао у нову престоницу и
убрзо након њене изградње 1430. године. 344 О стању православне цркве у области
Браничева у другој половини XV века, сазнајемо из тефтера из 1467. и 1476.
године, у којима је поред парохијских цркава, на територији Браничевског
субашилука пописано шеснаест манастира. 345 Средњовековни сакрални
споменици подручја су извршили велики утицај на његов културни развој кроз
историју. 346
Тек почетком XIX века се у региону подижу и обнављају црквене
грађевине, али у отежаним материјалним околностима и уз недостатак искуства,
и то углавном цркве брвнаре. 347 После Другог српског устанка, црквено
градитељство се обнавља под утицајем кнеза Милоша. У почетку се и даље граде
цркве брвнаре, али се граде и грађевине у бондруку. 348 Двадесетих година XIX
века почиње обнављање и изградња цркава од камена и опеке, као једнобродних
грађевина засведених полуобличастим сводом без кубета и звоника, као што је
342 Дејан Радовановић, „Археолошка налазишта са сакралним садржајем на подручју Подунавског
и Браничевског округа“, У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак Јоцовић (Смедерево:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 236.
343 исто.
344 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 202.
345 исто, 204.
346 Новак Јоцовић, „Заштита непокретних културних добара Подунавског региона – Остварења и
тежње 1972 – 1997“. У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак Јоцовић (Смедерево:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 29.
347 До данас је очувана само једна црква брнара - црква у селу Четереже, подигнута 1805. године
(РЗЗСК Смедерево. „Црква брвнара рођења пресвете Богородице у
Четережу“.http://spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/crkva-brvnara-ro-enja-presvete-bogorodiceu-etere-u).
348 О обнови цркава у XIX веку, Тихомир Ђорђевић је писао: „Кад је Србија у почетку XIX века
ослобођена од Турака, цркве и манастири, и ако су нешто под Мустај-пашом поправљани, били су
у страшноме стању. Једна од првих брига српских устаника била је да обнове старе и начине нове
богомоље. Старање око тога налазимо и за време Карађорђа, када је подигнуто врло много
црквених грађевина. Ово је старање под Кнезом Милошем још у јачој мери“ (Тихомир. Р.
Ђорђевић, Из Србије Кнеза Милоша. Културне прилике од 1815. до 1839. године (Београд:
Издавачка књижара Геце Кона, 1922), 154).
135