Viminacium

доношењем дрвених кућа из различитих места Шведске у нови музејски парк,
отворен 1891. године. У Скансену су се могли убрзо видети људи из различитих
региона и животиње како обављају разне послове, а затим је почело оснивање и
других музеја на отвореном у Скандинавији, али у другим државама. Данас се у
Скансену одржавају годишње комеморације на Дан шведске заставе, позивајући
се на историју и љубав према држави. 275 Немачки социјалиста Карл Либкнехт
(Karl Liebknecht, 1871-1919) је у говору о културној политици 1910.
године,саветовао политичаре да узму Скансен као пример доступности обичним
људима. 276
„Археолошки музеј на отвореном (AOAM) је стална непрофитна
институција са архитектонским реконструкцијама у спољном простору у
природној величини, углавном заснованим на археолошким изворима. Он чува
колекције извора нематеријалног наслеђа и обезбеђује интерпретацију начина на
који су људи живели и деловали у прошлости; ово је постигнуто уз употребу
чврстих научних метода, а у сврху едукације, учења и уживања његових
посетилаца.“ 277 Ова дефиниција је настала у европском пројекту кулуре Лајв Арх
(EU Culture Project liveARCH), из сарадње осам чланова организације EXARC -
Међународне организације археолошких музеја на отвореном и експерименталне
археологије, члана Икома, односно Међународог савета музеја (ICOM). У Европи
данас постоји око 350 оваквих музеја. Многи трају и дуже од десет година, али су
неки постојали само једну годину и након неупеха су затворени. Већина њих
добије новац да изгради музеј, али не и да га одржава. Многи музеји раде са
ентузијастима и волонтерима са само једним или два регуларна члана особља, али
постоје и они велики музеји са око стотину чланова особља и волонтера. 278
275 Године 1872., током путовања Шведском, Артур Хазелијус је почео да прикупља предмете из
народне културе и развио прве идеје за музеј, уз жељу да спасе старе предмете од нестајања.
Неколико година касније, основао је Скандинавски етнографски музеј у Стокхолму, касније
познат као Нордијски музеј (NordiskaMuseet) са просторима који су приказивали народни живот
Шведске уз костимиране фигуре у природној величини. Међутим, Хазелијус је „желео да пружи
живљу и комплетнију слику нестајања сеоскогживота“. Тако је настала идеја о оснивању Скансена
(Адриан Де Јонг, „Први музеји на отвореном. Иновативне институције за јачање осећања
заједнице и националне идентификације“, у Музеји на отвореном 2014:Међународни зборник
„Оци оснивачи“, ур. Н. Крстовић (Сирогојно: Музеј на отвореном Старо село, 2014), 20-26).
276 исто, 26.
277 Magdalena Zielińska, „Branding Archaeological open-air museums“, u Archaeological Open-Air
Museums and the Dialogue with the Museum community: WP6 Booklet OpenArch, ur. M. Gomez
Gutierrez, 2015, 36-38.
278 isto, 36.
341